Izvor: Blic, 23.Apr.2012, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji vatrogasac u zemlji
Požrtvovanje Kristijana Mertića (35) iz Bora u većini intervencija bilo je izuzetno. Povodom obeležavanja Dana vatrogasno-spasilačkih jedinica, prošle godine je sa još četvoricom kolega iz Srbije primio plaketu za najboljeg vatrogasca spasioca.
Njihov posao nije nimalo lak. Na terenu su česte drame koje znaju da potraju satima. Odani poslu koji uspešno obavljaju, daju maksimum da sačuvaju ljudske živote. Probijaju se kroz smetove visoke i do dva metra, bore sa vatrenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stihijom i pored toga što i njihov život prilikom svakodnevne intervencije često visi o koncu, uspevaju da odgovore i najtežim izazovima.
- Obradovalo me je to priznanje. I otac i deda su radili kao vatrogasci, a evo, prošlo je 12 godina otkako sam i ja u tom poslu, koji ne bih menjao - govori Mertić.
Kako kaže, najsrećniji je kada sačuva ljudski život. Kao vođa akcije spasavanja šestogodišnjeg Gabrijela S. uspeo je da tog mališana pre dve godine izvuče iz 700 metara duboke jame borskog rudnika, u koju se skotrljao nakon igre sa vršnjacima.
Najteži slučaj
Kristijan će posebno dugo pamtiti slučaj kada se u oktobru prošle godine, rizikujući život, popeo do Milorada Balabanovića (72) iz majdanpečkog sela Blizne, koji je preminuo od infarkta na topoli visokoj oko 25 metara dok je sekirom kresao grane. "Posle gotovo četiri sata, uspeo sam da nesrećnog čoveka odvojim od drveta. Bilo je nepristupačno doći do njega, jer se tek jedva oslonio na jednu granu nogama, a rukama je obuhvatio topolu", priča Mertić.
- Akcija spasavanja je trajala dva sata. Međutim, on se na dubini od oko 100 metara u jami nalazio oko sedam sati. Zatekli smo ga kako u majici i bez pantalona nepomično leži. Lice mu je bilo obliveno krvlju. Najviše smo vodili računa o zaštiti od odrona stena. Napolju je uveliko bio mrak, što je još jedna otežavajuća okolnost u ovakvim slučajevima. Kada je sve bilo spremno, dvojica kolega su se spustila u provaliju. Stavili su dečaka u specijalni ranac nakon čega su krenuli s njim ka površini - priča Mertić.
On ističe da je u ovom poslu najbitnije znanje koje poseduju vatrogasci, kao i pribranost.
- Kao vođa akcije prilikom spasavanja malog Gabrijela, morao sam da vodim računa i o samom toku akcije, bezbednosti kolega koje su krenule da se spuštaju u rudničku jamu, kao i o ljudima koji su bili u neposrednoj blizini. Tada je najvažnija potpuna koncentracija kako se ne bi desilo ništa neočekivano. Treme nema kada smo na terenu, jer smo obučeni za posao koji obavljamo - dodaje naš sagovornik.
I kada nije na poslu, uvek je spreman da pomogne. To je i učinio i kada se prošle godine zadesio na mestu saobraćajne nesreće, nedaleko od borskog odmarališta „Savača" kada se sa prijateljima vraćao u grad sa Borskog jezera.
- Bio sam sa prijateljima u autobusu kada smo čuli strahovit prasak. Dogodila se saobraćajna nesreća kada je vozač automobila marke „opel omega" udario u „jugo". Pritrčao sam do „juga" gde se u polusvesnom stanju nalazio mladić sa majkom. Pokušao sam da razgovaram sa njim, a ubrzo su pristigle kolege i pripadnici saobraćajne policije i uspeli smo da mladića i njegovu majku izvučemo iz automobila - dodaje Mertić.
Do sada je bezbroj puta pomagao osobama koje su ostale zaglavljene u liftu u stambenim zgradama. Za njega je mnogo posla bilo i ove zime dok se sa kolegama probijao kroz smetove visoke i do jednog metra kako bi ljudima u selima borske opštine dostavili neophodne namirnice i drugu pomoć koja im je bila preko potrebna.
