Izvor: Blic, 17.Avg.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolje da počnemo da radimo
Ovo je teška godina, posebno za institucije kulture koje se odavno nalaze u problemima. Mnogo toga je potrebno uraditi i najbolje je da počnemo da radimo, kaže u razgovoru za „Blic" Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, koja je nakon tri mandata u Kulturnom centru Beograda sredinom juna preuzela novu dužnost.
Prema njenim rečima, u Muzeju se trenutno pravi presek i zaokružuju se programski poslovi.
- U Muzeju grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svi su skoncentrisani na to da se realizuje što više planiranih projekta koji su predviđeni u okviru odobrenih sredstava. Sam Muzej je složen, ne samo po obimu i vrsti svojih delatnosti, nego i po tome što ima veoma veliki broj objekata (21 legat i osam područnih muzeja).
Kakvu ste situaciju zatekli u Muzeju i da li ste očekivali probleme na koje ste naišli?
- Zatekla sam programe u realizaciji, započete radove na objektima... Tek kada se suočite neposredno sa situacijom, onda možete bolje sagledati stvari. Situacija u kojoj se nalazi Muzej grada mi je od ranije poznata jer sam dugo godina u poslu tokom kojeg sam sarađivala sa kolegama iz Muzeja. Potrebno je vreme da se institucija upozna i naivno bi bilo očekivati da se za mesec dana upozna institucija koja postoji više od sto godina. Trudim se da se upoznam sa svakim detaljem. Nije sjajno, ali to smo znali i ranije i moramo uraditi sve da se poboljša situacija.
Koji su to prioriteti u narednom periodu?
- Planiramo da na Dan Muzeja, 15. oktobra, otvorimo rekonstruisan Legat Paje Jovanovića. Ovo je godina kada je počelo obeležavanje 150 godina od rođenja velikog slikara i uključeni smo u organizaciju jubileja koju čini serija događaja. Pristupili smo renoviranju Legata, konzervaciji slika, izradićemo vodič kroz Legat, koordiniramo izdanje monografije Paje Jovanovića. I dalje ostaje problem grejanja u ovom Legatu, ali se nadam da ćemo u dogovoru sa stanarima rešiti i ovo pitanje pošto u zgradi postoji grejanje. Prioriteti su i ostali poslovi koji se vezuju za druge muzeje u sastavu, kao i svakodnevni poslovi i problemi sa kojima se suočavamo, a tiču se zaštite, konzervacije, obrade predmeta u zbirkama... Takođe, Muzej u Mladenovcu ima ozbiljnih problema. Na njega se često zaboravlja i u toku sledeće godine pokušaćemo da poboljšamo stanje.
Kada će biti završeni radovi u Zavičajnom muzeju u Zemunu?
- Zavičajni muzej u Zemunu je od 2002. godine u fazi rekonstrukcije i radovi su bili usporeni jer su se javljali brojni problemi. Imali smo, na primer, veliki problem sa parketom u Spirtinoj kući. Očigledno da ni procene koje su rađene nisu urađene baš kako treba. Ali, urađeno je dosta i polako radove privodimo kraju. U planu je da se uradi stalna postavka i vodič.
Koji su najveći problemi Muzeja grada Beograda?
- Sigurno je najveći problem to što Muzej nema svoj objekat i što je situacija sa budućom zgradom u Resavskoj, gde će biti smeštena i stalna postavka, još daleko od rešenja. Privodi se kraju faza uknjiženja objekta što je vrlo važno kako bi se pristupilo izradi programske koncepcije, projektnoj dokumentaciji... Ovo je sigurno jedan od kapitalnih poslova za Beograd i kulturu Beograda u narednih pet do deset godina. Govorimo o takvim rokovima jer ne govorimo samo o adaptaciji Muzeja već o objektu koji je sa potpuno drugom namenom sada potrebno i funkcionalno i u skladu sa muzejskim standardima prilagodi. To je sigurno prioritet van svake kategorije.
Nova zgrada u Resavskoj dodeljena je 2006. godine. Da li mislite da je za vreme, dok se rešavaju imovinsko - pravni odnosi, mogao da se izardi projekta budućeg Muzeje?
- Bojim se da to jedno drugo uslovljava. To su ozbiljne stvari, iako nama se čini da može jednostavno i lako, koje ako se ne urade valjano mogu otvoriti brojne probleme kasnije. Bolje je ispoštovati proceduru i početi na zdravim osnovama. Preliminarna rešenja o budućem konceptu Muzeja postoje i urađene su dok je direktor bio Bojan Kovačević. To će i biti osnov za dalju razradu programskog zadatka i rešenja. Do kraja ove i tokom iduće godine očekujem da ćemo krenuti u razmišljaja i o izradi idejnog projekta i onoga što sledi. I dalje je pitanje Muzeja potpuno u rukama Skupštine grada i vojske. Kada se budemo ovlastili, onda možemo govoriti o planovima i dinamici, ali sada je pred nama da završimo projekte koji su pred nama u narednih nekoliko meseci.
Postoji ideja da se zgrada u Zmaj Jovinoj, gde se danas nalazi sedište Muzeja grada, renovira. Da li će se raditi nešto na tome?
- Pokušaćemo da i u zgradi u kojoj je sedište Muzeja poboljšamo stanje i uslove rada koji su veoma loši. Zgrada je u sastavu Biblioteke grada i problem je dugo zapostavljan jer se čekalo na preseljenje. Međutim, preseljenje neće doći tako skoro i bojim se, da sa godinama krize koje su pred nama, neće ni biti tako brzo. Ozbiljno razmišljamo da zajedno sa Bibliotekom grada, koja je vrlo zainteresovana, nađemo rešenje i način da poboljšamo stanje u kome se ovo zdanje nalazi. Bolji uslovi bitni su i zbog eksponata koje čuvamo ovde u Zmaj Jovinoj.
Koji su to programi koji se, pored novih izdanja, mogu očekivati u prostorima Muzeja?
- Muzej je tražio balans jer nema stalnu postavku od šezdesetih godina i našao je izlaz u izdavačkoj delatnosti koja je poslednjih nekoliko godina podignuta na jedan visok nivo. Jesen će obeležiti nova izdanja i na Sajmu knjiga Muzej će ponovo imati stalno mesto. Planiramo da za Dane evropske baštine zajedno sa Turističkom oragnizacijom Beograda napravimo dodatan sadržaj u Konaku kneginje Ljubice, našem najposećenijem objektu. U Sali pod svodovima planiramo gostujuće izložbe, izložbu akvarela umetnice Ljubice Cuce Sokić... Novi sajt biće urađen i zamišljeno je da od septembra na njemu može da se pogleda virtuelna izložba sa predmetima koji se nalaze u našim depoima daleko od očiju javnosti.
Zaštitićemo lokalitet u Vinči
Da li je u planu i dodatna zaštita lokaliteta u Vinči?
- Lokalitet u Vinèi treba ozbiljno i sistemski zaštiti. Imamo velike probleme zbog terena na kome se nalazi, klizišta, kao i zbog pravno - imovinskih odnosa sa lokalnim stanovništvom koje se granièi. Vinča je pod ingerencijom Muzeja grada i radimo u skladu sa odlukama Odbora za Vinèu koji je formiran pri Ministarstvu. Radi se na proširenju polja zaštite i èeka se odluka koja je sada, mislim, na Vladi. Dakle, treba pomiriti više stvari i učiniti prezentaciju boljom kako bi celokupna javnost bila upoznata sa tim šta ovo arheološko nalazište predstavlja. Interesantna su i arheološka nalazišta u okolini Beograda na kojima se trenutno radi. Posebno će biti u fokusu lokalit (kasno vinčanski period) Crkvine u okolini Obrenovca.
