Izvor: Večernje novosti, 11.Dec.2016, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najbolje Radonjine gusle javorove

Najiskusniji majstor na Jugu Srbije uradio 800 komada srpskog drevnog instrumenta. Neke obične radi po desetak dana, a druge mnogo duže i po dva-tri meseca bez prekida MENI se čini da su srpsku istoriju i tradiciju očuvali manastiri i gusle. Kažu nisu srpske i svojataju ih mnogi, a ja kažem da su naše zato što su opevale sve srpske bojeve, muke, nevolje i pobede. Drugi guslaju tek zabave i reda radi, a samo kod nas postoji ta neraskidiva veza između guslanja i slavne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prošlosti i zato su gusle srpske i ničije druge. Ovako o tradicionalnom instrumentu govori Leskovčanin Radonja Doderović (78). Prve gusle je napravio pre skoro 60 godina i od tada nije prestajao da se bavi ovim zanatom. Iz njegove radionice pod vedrim nebom izašlo je oko 800 gusala, a ni sam ne zna koliko je instrumenata popravio i tako omogućio da se njihov glas ponovo i daleko čuje. Radonjino rodno selo Marovac, u okolini Medveđe. Tu su se njegovi preci, pre 130 godina, doselili iz okoline Nikšića i sa sobom poneli samo pušku i gusle, jer nisu imali ništa drugo. Tradicija izrade gusala prenosila se s kolena na koleno, ali je za to, zbog nemilosredne borbe za opstanak, bilo malo vremena. Još kao šestogodišnjak Radonja je koristio svaki trenutak da upije bar delić majstorstva. Ubrzo je kao najstarije dete, od osmoro braće i sestara, poželeo da ima i svoje gusle, ali je morao sam da ih napravi. Sa dvojicom mlađe braće je prvi put krenuo u taj poduhvat. - Kada sam odslužio vojsku i zaposlio se u Leskovcu, neki oficiri su poželeli da im napravim gusle i praktično me podstakli da počnem da se bavim ovim zanatom. Od te 1958. godine nisam ni prestajao, a uvek me je vodila želja da se očuva tradicija. Tako je od prvog dana i tako će biti dok nestanem - priča Radonja. Za najprostije gusle treba mu desetak dana, a neke radi i po dva meseca i to od jutra do mraka. Najviše vremena se potroši na rezbarenje raznovrsnih motiva koji gusle čine unikatnim. - Nemam omiljeni motiv. Srpsku istoriju pravim, od Nemanjića do Drugog svetskog rata. Ovu noviju neka rade drugi. Ja sam za ono što mi je sigurno i provereno. Radim sve od Miloša Obilića i Kosovskog boja, preko Vuka i Njegoša do Karađorđa, razne ustanike i sve svece - kaže Radonja i ističe da gusle pravi isključivo od javorovog drveta. Prave gusle od oraha i od kruške, ali njihov zvuk zauvek ostaje isti, a javorove, što su starije, to su akustičnije. - Nisu svake gusle za svakog guslara. Gusle se prave prema guslaru i njegovom glasu. Kad neko zagusla, tačno znam šta fali - objašnjava starina. Radonjinih gusala ima širom sveta, a jedne su završile u muzeju u Peterburgu. Kaže da je bar stotinu poklonio. Velika je familija Doderovića i u njoj mnogo pesničkih duša. Rodi se muško, ženi se neko, a Radonja uz druge darove i gusle nosi na poklon. Guslaju mu braća od stričeva, bratanci, a ćerka piše pesme. Sin je kao đak guslao, ali je odavno ostavio. Tražili su od Radonje da radi gusle kao suvenire, ali on kaže da pravi instrumente, a ne ukrase. Na petstotim guslama ima 50 likova, a omiljene su mu njegove kućne. Na njima Sveti Đorđe, krsna slava, i rodoslov. Na gudalu 53 imena narodnih guslara, od Boška Vujačića pa nadalje. Radonja ne gusla. Ostavio je to za stare dane, ali njih ne priznaje. - Gusle radim iz jednog komada. Nema tu nikakvog kalemljenja. Za svake odgovaram. Mogu da mi ih donesu za sto godina i besplatno ću da otklonim kvar - šali se Radonja, ali u zbilji reklamacija do sada nije imao. Sve radi kao što se od davnina radilo. Samo je konjski rep zamenila struna za pecanje, a neki od ručnih alata moderna tehnika. Starini je najmilije kad primeti da neko stvarno voli gusle. Takvom instrument najradije pokloni. Učenika nema. Kaže da je dao bar desetak drva da uče da prave i niko nije napravio. Ako je i pravio, mora da su mu prsle.Radonja sa guslarom, svojim rođakom Dušanom - Sestrić mi jedan, Dragan Vuković, radi i pravi. Lepo je napredovao, a neke likove radi bolje od mene. Milo mi je oko srca, jer se tradicija ovog zanata nastavlja. Moj otac je 1976. napravio gusle i poklonio ih svom sestriću. Te godine je i umro, a sad su njegove gusle kod mene na popravci da ih sačuvam i izvadim iz zaborava - kaže čovek koji je popravljao i gusle stare čak 300 godina. Međutim, u jablaničkom kraju guslara je sve manje. Gusla tek nekolicina uglavnom rodom iz Medveđe, a mladih guslara ni za lek. Gusle se danas kupuju da bi ukrašavale zidove. Za neke su Radonji nudili 300 i 400 evra, ali ih nije dao. Pre bi ih guslaru poklonio. Uvek je šteta kada gusle završe na zidu, ali one najbolje baš ne zaslužuju takvu sudbinu. POČASNI KOSBAŠA Radonja je redovni učesnik tradicionalne manifestacije "Kosidba na Marovcu". Kao iskusnom i najstarijem kosaču učinili su mu čast da bude prvi u otkosu i dali mu počasnu titulu kosbaše. U njegovom selu nekada je bilo sedamdeset kuća i najmanje toliko gusala. Sada dimi tek petnaestak dimnjaka, a gusle su prava retkost. BIRA UKRASE DANAS se kao ukras traže gusle sa svecima i nekim modernim ličnostima, poput Mladića i Karadžića, ali njih Radonja ne pravi. - Rekoh im polako, dok se ne o'ladite malo. Treba da prođe vreme. Ono je najbolji sudija. Međutim, Čiču i krunu sam oduvek pravio, a neki su mi vikali što to radim. Kasnije su ga ti isti zakačili i na kapu - smeje se Radonja dok gostima nudi meze i poneku ljutu.

Nastavak na Večernje novosti...