Izvor: Politika, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naivne prevare sa ozbiljnim posledicama
Podižući kredite uz lažnu dokumentaciju, u Arilju i Požegi mnogi su se ponadali da su prevarili bankare, ali su usledili krivični postupci protiv stotinak ljudi, a petoro je pritvoreno
Požega – Ima već više od godine otkad se u Arilju i Požegi pojedinci na neobičan način dovijaju da dođu do kredita. Uđu u uobičajenu proceduru, pa kad im banka, zarad sigurnosti vraćanja pozajmice, zatraži potvrdu da su u radnom odnosu kod neke firme i prosek zarade, onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni, uz pomoć vlasnika kakvog manjeg preduzeća, dođu do lažne dokumentacije o svom radnom mestu u tom preduzeću i na osnovu nje dobiju kredit. Uzmu od banke pare, daju jedan deo vlasniku da on banci vraća rate (i uz to nešto za njegovu uslugu), a ostalo troše.
Takva se pojava prosto odomaćila u ovom kraju, o čemu svedoči podatak da pravosudni organi u Požegi pred sobom imaju mnoštvo takvih predmeta. Protiv više od sto osoba iz Arilja i Požege, onih koji su na taj način došli do kredita (obično se radi o iznosima do pet-šest hiljada evra), vode se krivični postupci, a krivičnoj odgovornosti podležu i odgovorna lica iz preduzeća u kojima se izdavala lažna dokumentacija. Petorica (vlasnik ili odgovorno lice) iz takvih firmi već su bili i u pritvoru, pod sumnjom za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Onima što su na takav nezakonit način dobili kredit na teret je stavljeno krivično delo neosnovanog dobijanja kredita i drugih pogodnosti.
Možda se ova mućka lako ne bi otkrila kada bi onaj iz preduzeća koji je izdao falsifikovanu dokumentaciju uredno otplaćivao kreditne anuitete za onog kome je takve papire izdao. Uostalom, nije tajna da oni koji tako dobijaju kredit odmah od cele sume daju posredniku (onome ko ih je snabdeo lažnim papirima) uglavnom trećinu iznosa, zarad vraćanja prvih kreditnih rata banci i odgovarajuće nadoknade njemu za učinjeno. No, vlasnici (ili odgovorni) u preduzećima te pare prisvajaju, a na obaveze prema bankama obično zaborave. Onda banka, kad utvrdi da se uzeti kredit ne vraća, posumnja u verodostojnost onoga što joj je predstavljeno i klupko počinje da se odmotava.
Prema dostupnim saznanjima, ovaj ariljsko-požeški "recept" nije šire zaživeo, odnosno pravosuđe drugih ovdašnjih opština sa nečim sličnim, a tako masovnim, nije se do sada susretalo.
B. P.
[objavljeno: 09.08.2007.]
