Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2013, 15:20

Nagrada za životno delo arhitekti Zoranu Bojoviću

Nagrada za životno delo arhitekti Zoranu Bojoviću

BEOGRAD - Ovogodišnja nagrada za životno delo Inženjerske komore Srbije pripala je arhitekti Zoranu Bojoviću, saopšteno je danas iz Muzeja savremene umetnosti sa kojim je Bojović sarađivao.

Zoran Bojović je rođen 1936. godine u Beogradu. Završava Arhitektonski fakultet u Beogradu, nakon čega se 1961. godine zapošljava u preduzeću Energoprojekt.

Gotovo ceo svoj radni vek proveo je u Energoprojektu, građevinskom preduzeću koje se posebno istaklo u izgradnji zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Afrike, Azije i Bliskog istoka.

Njegov rad predstavlja širok spektar arhitektonskih i urbanističkih rešenja, od velikih kompleksa stambene i javne namene, preko industrijskih, energetskih i tehničkih objekata, urbanističkih planova, sportskih kompleksa, projekata specijalnih namena do pojedinačnih objekata.

Osim kvaliteta i složenosti projekata koje je vodio, od velikog značaja je bio njegov pristup arhitekturi, zahvaljujući kojem je za tu disciplinu izboren status ključnog i neodvojivog dela radnog procesa. Bojovićevim rečima: "Ne možete da odvojite arhitekturu od ostalih disciplina. Sve je arhitektura. Radi se o oblikovanju prostora. Veliki građevinski projekti, posebno brane i hidroelektrane, utiču na promenu životne sredine, na promenu klime. To je sve oblikovanje prostora, a oblikovanje prostora je arhitektura".

Zoran Bojović je dugogodišnji saradnik Muzeja savremene umetnosti, koji aktivno učestvuje u realizaciji projekta rekonstrukcije i adaptacije zgade Muzeja na Ušću.

U periodu od 1961. do 1991. godine vodio je projektantski atelje Arhitektura i urbanizam u okviru Energoprojekta. Od 1991. do 1998. godine radio je kao glavni inženjer za arhitekturu u preduzećima Enerogprojekt-Inženjering i Energoprojekt-Oprema. Bio je direktor projektovanja na velikim objektima u zemlji i inostranstvu. Bio je stalni član Stručnog saveta Arhitekture i urbanizma i član Naučnog veća Energoprojekta.

Među njegovim značajnijim projektima su: Generalni urbanistički plan za sedam gradova države Kano (Nigerija, 1973, koautorski rad: arh. M. David, eč. M. Janjić, A. Veljković, arh. D. Udovički); Aktaš - I, 400 stanova i prateći prostor (Priština, 1974.) Pallais Omnisport - sportska dvorana u Banguiu (Centralnoafrička Republika, 1975); Međunarodni sajam u Lagosu (Nigerija, 1977, saradnici: arh. Predrag Đaković, arh. Milorad Cvijić, arh. Aleksandar Raševski, enterijer: arh. Ljiljana Bojović); Državni sekretarijat u Kanou (Nigerija, 1978, koautorski rad sa arh. Milcom Šterić); Blok 37, 270 stanova i prateći komercijalno poslovni prostor (Novi Beograd, 1983, koautorski rad sa Natalijom Pavlović); Stambeno poslovni centar Al Kulafa u Bagdadu (Irak, 1984, enterijer: arh. Ljiljana Bojović); Trisonik aerodinamični tunel u Žarkovu (Beograd, 1986, saradnik: inž.građ. Anđelko Kovačević); Rezidenciojalno-konferencijski centar - spomen-dom žrtvama sa ostrva Fao, delta Šat-El-Araba (Irak, 1992, saradnici: arh. Milica Velanac, arh. Zorana Stojnić Šerbanović), Podzemna železnička stanica sa šoping centrom Vukov spomenik (Beograd, 1995), kao i mnogi drugi.

Učesnik je brojnih međunarodnih konkursa: Varšavske konfrontacije '86 (sa arh. D. Mladenovićem i arh. S. Krunićem) - nagrada ministra kulture i umetnosti Poljske; Oficijalna palata Sadama Huseina u Bagdadu (Irak, 1988, sa internacionalnim timom: arh. Tarik-Al Džeda iz Kuvajta, arh. Aleks Cvijanović iz SAD i arh. Spasoje Krunić) - prva nagrada; Grosistička pijaca u Abu-Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati, 1988, saradnici: arh. Milica Velanac i arh. Slobodan Simić) - prva nagrada; Velika džamija u Bagdadu (Irak, 1989, isti tim kao za predsedničku platau) - prva nagrada; Samaraneftegaz - administrativno-upravna zgrada, (Rusija, 1995) - prvoocenjeni rad; Rekonstrukcija, dogradnja i pokrivanje republičkog stadiona u Kazanju (Tatarstan, 1996, konsultantni saradnici: arh. Bakulin, arh. R. M. Muhametšina) - prvoocenjeni rad; Idejno rešenje Lighthouse Tower u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati, 2003) i Burj Al Abraj u Bahreinu (2005), s koautorima: prof. dr. Milorad Ivković, dipl. inž. građ. A. Slijepčević, dipl. inž. građ. Svetislav Sinđelić, dipl. inž. građ V. Alender).

Ostvario je kontakte sa mnogim svetskim organizacijama i pojedincima Ove Arup & Partners iz Londona, The Arćitects Collaborative iz Bostona, sa arhitektima: Rifatom Čatadžijem iz Iraka, Ričardom Inglandom sa Malte, Remom Kolhasom iz Holandije...

Nakon odlaska u penziju 1998. godine, kao samostalni autor nastavlja aktivno da se bavi projektovanjem u oblastima arhitekture i urbanizma. Član je mnogih stručnih udruženja među kojima su Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije arhitekture Srbije, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije... Za svoj rad dobio je niz priznanja, nagrada i odlikovanja.

Nastavak na Glas javnosti...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Glas javnosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Glas javnosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.