Izvor: Blic, 18.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naglavce okrenuta realnost
Vlada Republike Srbije ne može svojim zaključkom zaposlenima u javnim institucijama Republike Srbije na Kosovu i Metohiji dati pravo na poseban dodatak na platu (tzv. kosovski dodatak) jer se tako nešto može učiniti samo zakonom ili na osnovu ovlašćenja koje proističe iz zakona, koga nema - utvrdio je Ustavni sud.
I eto nove prilike da se predstavnici izvršne vlasti, umesto da se upitaju, ili da ih neko upita za odgovornost, upuste u ocenu konačne odluke nadležnog državnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organa (?!) i nazovu je, rečima jednog državnog sekretara u Ministarstvu za KiM, „diskutabilnom” i „preuranjenom”?!
Neobično, upravo oni koji su plaćeni da rade neki državni posao, ali ne bilo kako već u skladu sa Ustavom i zakonom, koji u ovom slučaju treba da državnu politiku uobličavaju u nacrte i predloge zakona, osećaju se najpozvanijim da komentarišu neizbežnu odluku Ustavnog suda o nečemu što je njihova velika i očigledna greška. „Privremeno” su, a trajnije nego što je vek mnogih ovde donetih zakona, zaključcima - aktima bez pune pravne zaštite, koji se mogu sprovoditi ovako i onako, koji se mogu usvajati i na telefonskim sednicama, koji se tiču prava desetina hiljada ljudi i novca svih poreskih obveznika, rešavali o stvarima o kojima se po Ustavu sme rešiti samo zakonom.
Našli su i priliku da deo javnosti „spinuju” protiv još jednog državnog organa koji u svom radu mora da se rukovodi isključivo Ustavom i zakonima, a ne političkim obzirima. I još jednom, Ustavni sud nije odlučivao o tome da li zaposleni u institucijama na KiM treba ili ne treba da primaju dodatak, već je konstatovao da se o pravima građana ne sme odlučivati zaključkom, već zakonom! A taj zakon su „komentatori”, da su radili svoj posao, pre osam godina trebali da pripreme i dostave Narodnoj skupštini na odlučivanje. Ali ne, lakše je okriviti drugog za nedostatak osećaja za vreme ili politiku, nema veze što se taj neko na „tajming” i politiku po definiciji ne sme obazirati. „Zlonamerni”, „zakasneli”, „preuranjeni”, „diskutabilni”... svakakvi su ti nezavisni državni organi i njihove odluke, samo nisu pozvani da rade svoj posao. I zaista, pokazuje se da kada god pokažu i najmanje strpljenja, razumevanja za nagomilane probleme vlasti, to im se vrati u lice kao bumerang. Da je Ustavni sud reagovao čim je zaključak donet, 2003. godine, verovatno nikome u ovoj naglavce okrenutoj realnosti ne bi palo na pamet da kaže da je „preuranio”.
Saša Janković zaštitnik građana
