Izvor: Politika, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta za pod mišku
Do temperature od minus 60 stepeni Celzijusovih sve se odvija normalno. Tek preko toga nastaju problemi – prvo đaci prestanu da idu u školu, a prozori čekaju leto da budu otvoreni
Kada bi se organizovalo takmičenje pod nazivom "Jednom i nikad više", čiji bi smisao bio da se pronađe grad u koji niko ne želi da se još jednom vrati, skoro je izvesno da bi pobedio – Jakutsk.
Nema težeg mesta za život na zemaljskoj kugli!
Jakutsk je glavni grad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slabo naseljene ruske republike Jakutije. Prostorno gledano, Jakutsk je zrno graška na fudbalskom stadionu, jer tri i po miliona kvadratnih kilometara Jakutije su koliko i cela zapadna Evropa, a ukupno na tom ledenom nepregledu živi samo jedan milion stanovnika; u glavnom gradu 150.000.
Jakutsk je bukvalno bogu iza Moskve. Mereći po časovniku, od Surčina do Šeremetjeva leti se skoro tri časa, a let Moskva–Jakutsk traje celih devet, i osim aviona nema drugog puta, ni pruge ni asfalta. Sem – kad se zaledi reka Lena i pretvori u autoput: najbrži drum na svetu, gladak kao staklo. A najbliže naseljeno mesto je udaljeno hiljadu kilometara.
Zima traje punih deset meseci (od septembra do juna). Sve do minus šezdeset smatra se normalnom temperaturom, međutim, kad se pređe šesta decimala škole se zatvaraju i retko se izlazi iz kuće. Najniža izmerena temperatura je minus 85. Narod čeka da "otopli" bar do minus deset pa da izađe na jezero, razbije led i porodično se plakne, inače, nema kupanja. Retko koji stan ima bojler, čeka se gradska topla voda koja često ne stiže redovno. Zato se kaže da je Sibir mesto za prave muškarce. Neverovatan je podatak da se godišnje tri hiljade ljudi smrzne, među njima većina alkoholičara: oni samo sednu na sneg. Gradski prevoz je besplatan, da beskućnici negde imaju da se sklone.
Letnja otopljavanja se ne dočekuju s radošću jer se tada vazduh prepuni komarcima i mušicama raznih fela. Zimi je barem čisto. Smatra se da je zdravlje osigurano ako nema promaje, tako da se stanovi ne luftiraju. Zbog hladnoće u zgrade se ulazi kroz troja vrata a prozori su zakucani. Malo zaudara, ali je toplo, što je najvažnije. Još ako je nos zapušen – nema problema.
Sloj zamrznute zemlje iznosi deset metara, pa kada dođe letnje raskravljivanje zemlja se podigne – da ne bi odnela temelj. Zgrade su podignute kao sojenice, dva metra iznad zemlje. Igra sa otopljavanjem leda važi i za mrtvace: ne sahranjuju se do proleća, a i tada se ledena zemlja kopa dinamitom. Posle deset godina, kada se otvori grob, mrtac je očuvan kao mumija, samo što ne progovori.
Poljoprivredne kulture ne uspevaju; kilogram trešanja košta 35 dolara, kilogram kupusa 5-7. Praveći hroniku postsovjetskog Sibira, ruski pisac Roman Senćin u knjizi "Minus" otkriva jednu veliku istinu: "Kad sam bio mlad mnogo sam razmišljao o tome i mučio se idiotskim pitanjem: koji je smisao života. Tek sam nedavno shvatio da je smisao života u nabavci hrane. Putevi su različiti, ali cilj je isti".
Stanovnici žive od vađenja dijamanata. U Jakutsku rade najbolje svetske zanatlije za obradu dijamantskog nakita. Iskopava se i zlato. Nafte, isto, ima u izobilju. (Što je na jednoj strani uzeto, na drugoj je dato!) Ispod jezera, pored Jakutska, izvire nafta pa na vodi pliva debeo sloj mazuta. Zimi narod dođe sa testerama i seče mazut. Nose ga kući za grejanje. Table pod miškom. I tako se napravi kolona.
Nenad Stefanović
[objavljeno: 26.12.2006.]
