Izvor: Blic, 27.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta i paradajz
Po čemu možete da razlikujete onoga ko se zalaže za tržišnu privredu od onoga ko u nju sumnja? Ranije, u komunistička vremena, to je bilo lako: ovi drugi su govorili da nije isto prodavati robu i prodavati rad. U tome možda i ima nečega, ali danas kada se najmanje brine o sve većem broju nezaposlenih, to više i nije neki test.
Danas je to kritika onih koji se nazivaju tržišnim fundamentalistima. Recimo tako što se kaže da nije isto prodavati paradajz i prodavati naftu. Zapravo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nije isto privatizovati proizvođača paradajza i, recimo, Naftnu industriju Srbije. Zašto nije isto? Prvo je malo, a drugo veliko? Prvo nije strateški proizvod, a drugo jeste?
Nešto stručniji argument je da, kada je reč o monopolima, bolje da budu u vlasništvu države nego u privatnim rukama. Jer će, kaže se, država da vodi računa o zaposlenima i da prodaje po nižoj ceni. Dok će privatnik samo gledati da zaradi. Ovde bi trebalo zapaziti dve stvari.
Prva je da nafta nije dobar primer jer nije reč o prirodnom monopolu, gde konkurencija nije moguća, već o političkom monopolu. Sa strane ponude i sa strane tražnje, u stvari, nema nikakve razlike između takve dve robe kao što su nafta i paradajz. Privatizacija naftne industrije povećala bi konkurenciju i u proizvodnji i u trgovini ovom robom.
Druga je da nije moguće istovremeno voditi računa o zaposlenima, dakle povećavati troškove, i prodavati po nižoj ceni. Jer će se javiti gubitak koji će morati ili da plati potrošač, preko cene ili preko kvaliteta, ili poreski obveznik preko subvencija. Ovo važi generalno.
