Izvor: RTS, 11.Feb.2014, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nafta i gas ujedinjuju Kipar?

Obnovljen dijalog lidera kiparskih Grka i Turaka. Cilj sastanka je pronalaženje rešenja za problem ostrva koje je podeljeno 40 godina. Stručnjaci smatraju da bi ogromna nalazište nafte i gasa u pograničnim vodama sa susednim Izraelom mogla da promene dinamiku pregovora i dovedu do pomirenja.

U Nikoziji se održava dijalog lidera kiparskih Grka i Turaka koji će pokušati da reše četiri decenije dug problem podeljenog mediteranskog ostrva.

Razgovori predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Republike Kipar Nikosa Anastasijadisa i lidera kiparskih Turaka Derviša Eroglua odvijaju se u bazi mirovnih snaga UN u tampon zoni u podeljenoj kiparskoj prestonici i trebalo bio da traju oko sat vremena.

Postoji optimizam da bi posle dvogodišnje pauze, "proboj" u razgovorima mogao da obezbedi dogovor u vezi sa energetikom, ocenjuje agencija Frans pres, pozivajući se na poznavaoce kiparske situacije.

Predstavnici kiparskih Turaka suspendovali su svoje učešće u razgovorima sredinom 2012. godine kad je međunarodno priznata Republika Kipar preuzela predsedavanje Evropskoj uniji.

U nacrtu zajedničke izjave, koja je "procurela" među tamošnjim medijima, stoji da svaki postignuti dogovor mora biti stavljen na referendumsko odlučivanje u obe zajednice.

"Ovo je najbolja prilika za postizanje mira od 2004. godine, zbog nafte i gasa", smatra profesor istorije i političkih nauka sa Univerziteta u Nikoziji, Hubert Faustman.

On smatra da bi ogromna nalazište nafte i gasa u pograničnim vodama sa susednim Izraelom mogao da promeni dinamiku pregovora i dovede do pomirenja.

"Energetska saradnja Turske i Izraela 'povukla' je angažovanje SAD i primorala obe strane da se dogovore oko zajedničke izjave i obnavljanja pregovora", objašnjava Faustman.

Kako je naveo, Vašington je puno uložio u ove poslednje mirovne napore jer su gas i nafta značajan element koji može sve da preokrene u širem kontekstu. "To je dobitna kombinacija za sve", smatra nikozijski profesor.

Kipar je pristupio EU 2004. godine i još je podeljeno ostrvo zbog odbijanja kiparskih Grka da prihvate predlog UN o "ponovnom ujedinjenju" koje su prethodno prihvatili kiparski Turci.

Kipar je od 1974. godine faktički podeljen između grčke i turske zajednice na međunarodno priznatu Republiku Kipar, koju nastanjuju pretežno Grci, i takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar - na severu mediteranskog ostrva, koji kontrolišu Turci i koju priznaje samo Ankara.

Teritoriju "Severnog Kipra", približno 37 odsto ostrva, u invaziji je zauzela turska vojska posle državnog prevrata pristalica prisajedinjenja Kipra Grčkoj, a nezavisnost je proglašena 1983. godine.

Nastavak na RTS...