Izvor: Blic, 21.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadničari u Srbiji
Nadničari u Srbiji
Još je aktuelna ona narodna da 'nema hleba bez motike'. U Srbiji je sve više ljudi koji sezonskim radom na poljoprivrednim dobrima obezbeđuju minimalnu egzistenciju za svoje porodice. Među, najamnim radnicima, pored nezaposlenih ili radnika u firmama na rubu propasti, sve više je penzionera. Iako se većina slaže da su izuzetno malo plaćeni, pošto se nadnica nije menjala poslednje dve godine, kažu da nemaju izbora. Za njih dan počinje u zoru, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obično kolektivnim prevozom po 20-30 ljudi odlazi do parcele ili voćnjaka, a završava se u 18 časova uveče. U toku 12 sati imaju pravo na pauzu za ručak i kraće odmore.
Najviše penzionera po ugovoru o povremenim privremenim poslovima angažuje se preko omladinskih zadruga za poslove uređenja gradskog zelenila, odnosno kao ručni kiosci. Za rad od 9 časova mogu da zarade od 500 do 600 dinara i jedan obrok.
- Zakon dozvoljava da od ukupnog broja angažovanih 10 do 15 odsto budu starija lica, ali trenutno ih nema mnogo pošto je aktuelna sezona poljoprivrednih radova, utovara i istovara ili prebiranja voća u hladnjačama u valjevskom kraju za šta je i angažovan najveći broj sezonskih radnika.Svim radnicima obezbeđen je obrok i prevoz - kaže Zoran Tanasković, direktor OZ 'Mladost'.
- Gde god šta treba, tu sam, ljudi znaju da sam najjeftiniji. Za drva i ugalj dobijem od 150 do 200 dinara po kubiku ili toni, za prevoz robe od autobuske stanice ili pijace dokle kome treba, kako kad i kako se pogodiš, od 20 do 50 dinara, priča čika RadovanRodić za 'Blic' koji na ovaj način, uz penziju od 5.000 dinara, sastavlja kraj sa krajem u porodici sa suprugom, ćerkom i unukom.
Vojvodina je nekada važila za nadničarski raj. Kada bi nastupila sezona poljskih radova, u pokrajinu bi se slivalo na stotine hiljada sezonaca. U Subotici je do šezdesetih godina funkcionisala takozvana pljuckarska berza. Nalazila se na zapadnoj strani Gradske kuće gde su se petkom okupljali nadničari po koje su dolazile gazde, pogađale se za posao, a potom bi pogodba bila 'zalivena' u obližnjem 'Spartaku'. Ta berza pripada dalekoj prošlosti, a oni koji žele da rade sada se radije snalaze sa poslovima na buvljaku nego držeći motiku. Blizina granice i buvljaka, bar što se tiče severnobačke regije, nezaposlenima nudi lakšu zaradu, pa su u poljoprivrednim kombinatima prinuđeni da sezonske radnike traže izvan pokrajine.
- To su mahom ljudi do kojih dolazimo preko nekoliko angažovanih brigadira. Po njih šaljemo autobus, obezbeđujemo im tri obroka dnevno i zaradu isplaćujemo odmah po obavljenom poslu, kaže Dragan Zvekanović, direktor DD 'Kelebija'. U 'Agrokombinatu' iz Subotice ističu da su ove godine samo desetak dana angažovali manji broj sezonskih radnika na okopavanju repe, ali za jesenje berbe ovakva radna snaga se neće uzimati.
U ekonomski jačim selima Negotinske krajine, Kobišnici, Bukovču, Urovici, Radujevcu, Dušanovcu, međutim, i danas ima puno nadničara, ali sada važi pravilo - ako na njivi ili gradilištu vidite mladog čoveka kako marljivo radi, to je sigurno Rumun. Prema grubim procenama, u ovom trenutku širom Negotinske krajine ima nekoliko hiljada Rumuna, a drugih nadničara praktično i nema. I tako dok 13.000 radno sposobnih Krajinaca radni vek provodi u nekoj od zemalja zapadne Evrope, njihova plodna imanja i velelepne kuće za male pare održavaju državljani Rumunije.
- Prijavio sam boravak jednog rumunskog državljanina u mojoj kući u Urovici. Plaćam ga dnevno po sedam evra i on mi obavlja sve fizičke poslove u kući i na imanju, kaže Dimitrije Todorović iz Urovice, čiji potomci rade u inostranstvu.
Rumune, kako saznajemo od građana koji su čekali da prijave boravak stranaca u svom domu, možete iznajmiti i na jedan dan. Cena je sedam i po evra sa hranom i deset bez hrane. U zavisnosti od dogovora sa gazdom u čijoj kući boravi, Rumun ponegde ima obavezu da odradi po sedam-osam dnevnica mesečno za smeštaj, a ostalim danima ako gazdi ne treba može i u nadnicu. Rumuni nisu izbirljivi ni po pitanju smeštaja, ni ishrane. Svakog jutra okupe se na 'berzi', kod seoske prodavnice, a u gradu na buvljoj pijaci. Mesečno u zavisnosti od angažovanja i posla koji mogu da nađu mogu da zarade od 150 do 200 evra. Od početka godine OUP Negotin prijavljen je boravak za 13.152 strana državljanina, od kojih 11.845 čine Rumuni, a dnevno se u sezoni prijavljuje po stotinak.
- Potiču uglavnom iz pograničnih područja, okruga Mehedinci, Turn Severina, Oršave, mada ih ima i iz centralnih delova i sa krajnjeg istoka prema Moldaviji i Ukrajini. Većina je neškolovana, bez ikakvih kvalifikacija, niskog socijalnog i materijalnog stanja. Što se starosti tiče, nema pravila, posao traže svi koji ga mogu naći, od 18 do 60 godina, kaže Dejana Nedeljkovića, inspektor za strance u OUP Negotin.
Najveći broj valjevskih nadničara može se pronaći na prostoru gradske stare zelene pijace. U letnjoj sezoni, s obzirom na katastrofalno stanje u najvećim društvenim firmama, silom prilika veliki broj njihovih radnika postaje najamna radna snaga, najviše u poljoprivredi i građevini. Radna snaga u građevini za 10 sati rada dnevno u proseku može da zaradi takođe 10 evra, dok 'majstorska' dnevnica kod privatnika koji grade stambene objekte maksimalno iznosi 17 evra. Ove sezone, berači maline kojih u valjevskom kraju najviše ima, zarađivali su dnevno od 450 do 550 dinara.
Za razliku od minulih godina, kada je na Trgu oslobođenja u Zaječaru posao čekalo na desetine nadničara, ove godine ih gotovo uopšte nema. Naravno, to ne znači da u Zaječaru nema ljudi koji na ovdašnjim poljoprivrednim dobrima, privatnim njivama i drugim preduzećima za nadnicu obavljaju teške sezonske poslove. U severnim opštinama u Timočkoj krajini (Negotin, Kladovo i Majdanpek) za dnevnicu od pet do sedam evra rade brojni nadničari iz Rumunije. Po rečima Ljubiše Avramovića, sekretara mesne zajednice Radujevac, samo u tom selu koje ima 450 domova radi oko 200 Rumuna, a slično je i u drugim selima duž Dunava. Nadniče i zdravi i bolesni, pa je do sada bilo nekoliko slučajeva da su rumunski državljani umirali u šumama i na poljima na kojima su radili. E. B.
