Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2012, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nadležnosti Vojvodine - najteži predmet USS

BEOGRAD -

Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, čija se ustavnost osporava, najvažniji je i najteži predmet koji se pojavio pred Ustavnim sudom od njegovog postojanja do danas, izjavio je predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević.

"Pred Ustavnim sudom verovatno zadugo neće biti tako ozbiljnog predmeta, izuzimajući Statut AP Vojvodine, čija se ustavnosti i zakonitosti osporava 'u paketu' sa Zakonom", istakao je Slijepčević u intervjuu Tanjugu.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />On je ukazao da su pitanja ustavnosti zakonskih rešenja o nadležnosti pokrajine pokretana i pred drugim ustavnim sudovima, na primer, Ustavnim sudom Španije.

"Taj postupak trajao je 10 godina", rekao je on, "a mi bismo hteli da Ustavni sud Srbije, tako reći preko noći, raspravi ovo ozbiljno pitanje koje se tiče ustavnosti Zakona o nadležnostima AP Vojvodine".

"Ja takve zahteve razumem, ali brzinu ne podržavam. Naprotiv, zalažem se da Ustavni sud u tom predmetu, kao i u svim drugim, postupa tako da odluka o tome da li je reč o ustavnom ili neustavnom zakonu, bude rezultat ozbiljnih rasprava i utvrđivanja svih činjenica od značaja za njeno donošenje", naglasio je Slijepčević.

"U ovom predmetu Ustavni sud je takvu raspravu odavno započeo", rekao je on i naveo da su prvoj javnoj raspravi, održanoj 23. novembra prošle godine, prethodile tri pripremne sednice na kojima su utvrđena sporna ustavno-pravna pitanja.

"Nova javna rasprava zakazana je za 1. februar i ponovo smo pozvali eminentne stručnjake, naučne i javne radnike, koji su potvrdili da će se odazvati pozivu", rekao je Slijepčević .

On je podsetio da se pozivu na prethodnu raspravu odazvalo samo troje, od deset pozvanih profesora prava, dok ostali, "iz samo njima znanih razloga", nisu bili spremni da svoje stavove iznesu pred Ustavni sud.

"Kada treba izneti 'stručno mišljenje' u medijima, pojedini ugledni naučni radnici itekako su spremni da to čine, ali kada to isto treba ponoviti u postupku pred Ustavnim sudom u odnosu na važan i 'osetljiv' predmet, onda se ti isti pravni eksperti ustručavaju da pred Ustavnim sudom iznesu svoja pravna shvatanja", primetio je Slijepčević.

"Ustavni sud, međutim, ne beži od tog problema, već se njime ozbiljno bavi", rekao je on i dodao da će javne rasprave biti nastavljene dok sva sporna pitanja ne budu razmotrena na zadovoljavajući način.

"Ukoliko ne bude zainteresovanih domaćih pravnih eksperata, spremnih da u tim raspravama učestvuju, saopštićemo to javnosti i razmotriti mogućnost angažovanja stranih stručnjaka, u cilju svestranog sagledavanja svih spornih ustavno-pravnih pitanja i donošenja pravno utemeljenje meritorne odluke", naglasio je predsednik Ustavnog suda.

Prema njegovim rečima, među predmetima koji imaju prioritet je i Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je već bio pred Ustavnim sudom, ali predlog sudije izvestioca nije dobio podršku većine.

"Taj predmet je dodeljen drugom sudiji izvestiocu koji je pripremio predlog odluke i očekujem da će do kraja februara, svakako biti na dnevnom redu sednice Suda", rekao je Slijepčević.

Zabrana organizacija

Što se tiče predloga republičkog tužioca za zabranu "Obraza", o čemu je 14. decembra prošle godine, održana javna rasprava, on je naveo da je Sud, na zahtev pravnog zastupnika tog udruženja, učesnicima u postupku ostavio dodatni rok od još 15 dana da odgovore na izneta mišljenja i stavove i dostave nove dokaze od značaja za donošenje odluke.

Kada dobije njihova izjašnjenja, sudija izvestilac će, najavio je Slijepčević, pripremiti predlog odluke, ukoliko ne proceni da je potrebno održati još jednu javnu raspravu.

Kada je reč o udruženju građana "1389", predsednik US je ukazao da je sada formiran novi predmet pošto je republički tužilac povukao predlog za zabranu rada Udruženja građana "Pokret 1389" i istovremeno podneo novi predlog za zabranu rada registrovanog Udruženja "SNP 1389", neregistrovanog Udruženja građana SNP "Naši" iz Aranđelovca i neregistrovanog Udruženja građana "SNP Naši 1389" .

"Sada su se stekle procesne pretpostavke da Ustavni sud postupa po tom novom zahtevu", rekao je on i dodao da je taj zahtev "dostavljen nadležnim organima radi izjašnjavanja i prikupljanja činjenica od značaja za zakazivanje javne rasprave".

Odluka o duplim funkcijama

Povodom optužbi koje su se pojavile u medijima, da je Ustavni sud namerno otezao s donošenjem odluke u slučaju "duplih funkcija", Slijepčević je ocenio da je Sud u tom predmetu "blagovremeno i efikasno odlučivao".

"Zaboravlja se da je po pitanju 'duplih funkcija', Sud doneo privremenu meru, koja je dovela do izmene zakona, a tek posle toga usledila je nova inicijativa u odnosu na izmenjeni zakon", kazao je on i dodao da "ni taj postupak nije bio predugačak i neobičan, jer se postupanje pred Ustavnim sudom ne može meriti ni mesecima, a kamoli danima, kako neki misle".

"Sa zadovoljstvom mogu konstatovati da polemike o tome da li je o nekom predmetu Sud blagovremeno odlučivao, predstavljaju značajan napredak u odnosu na vreme kada Ustavni sud, u starom sazivu, godinu i po dana nije uopšte odlučivao, pa to nikome nije smetalo. Zato javno postavljanje pitanja zašto se neblagovremeno odlučuje znači da sud sada radi i da njegove odluke predstavljaju predmet posebnog interesovanja najšire javnosti", kazao je Slijepčević.

"Odgovor na pitanje zašto Ustavni sud u nekim predmetima nije brže reagovao je vrlo jednostavan - zato što se bavio mnogo starijim predmetima, među kojima ima i veoma važnih, kao što su na primer Zakon o ekstraprofitu i Zakon o staroj deviznoj štednji, koji su čekali na rešavanje pred Ustavnim sudom skoro 10 godina", rekao je Slijepčević i dodao da, na žalost, za ove predmete mediji nisu pokazali veće interesovanje".

On je objasnio da je "starost" predmeta jedan od kriterijuma za određivanje prioriteta, a drugi važan kriterijum je da opšti akt, čija se ocena ustavnosti traži, ima poseban značaj za uspostavljanje i očuvanje vladavine prava i zaštitu pojedinačnih, Ustavom zajamčenih, prava građana.

"Tako je za Ustavni sud apsolutni prioritet bilo ocenjivanje ustavnosti svih pravosudnih zakona, jer je od odluke Suda zavisila sudbina reforme pravosuđa, a zatim i svih procesnih zakona - o parničnom, krivičnom i izvršnom postupku, jer od ocene ustavnosti tih zakona zavisi i sudbina postupaka koji se po njima vode.

Prioritet imaju i Zakon o stečaju i Zakon o stečajnom postupku, čiju je ocenu ustavnosti Sud pokrenuo po službenoj dužnosti, kao i veoma važan Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, zbog ustavne obaveze Suda da štiti imovinska prava svih građana.

Ustavni sud će, prema usvojenom planu rada, do marta ove godine, početi postupak odlučivanja u predmetima ocene ustavnosti zakona, koji su veoma važni za svakodnevni život građana, kao što su: Zakon o porezu na imovinu, Zakon o radiodifuziji, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o političkim strankama i o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i novi procesni krivični i parnični zakoni, zaključio je Slijepčević.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Televizija Vojvodine: Nova javna rasprava o Zakonu o nadležnostima Vojvodine

Radio Televizija Vojvodine: Slijepčević o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine