Izvor: Blic, 20.Dec.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadam se da više neću pisati
BEOGRAD - Svakodnevno treba biti subverzivan - rekao je proslavljeni pisac Patrik Beson koji danas dolazi u Beograd, u Srbiju. Čuveni francuski književnik u razgovoru za „Blic“ govori o svojim knjigama „Dara“, „Lenjivica“ i „Veština zavođenja“, o književnosti. ali i svom umoru od pisanju.
Nedavno je objavljena knjiga „Najbolje od Patrika Besona" („Zepter Boook World") koja sadrži tri romana čuvenog pisca: „Dara" (priča o devojci prebegloj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Titove Jugoslavije u Francusku, kroz koju se poetski ponire u istorijske pojedinosti, glib emigracije, sećanja na zemlju koje nema..), „Lenjivica" (roman pun blagosti nežnosti o putenosti mladosti, prelaženju Rubikona prijateljstva...) i „Veština zavođenja" (knjiga o moći, novcu i položaju žene). Govoreći o tome s kojim osećanjem i očekivanjima dolazi u Srbiju ovoga puta, Patrik Beson kaže: „Već sam dolazio ove godine da bih predstavio knjige mojih prijatelja Frederika Begbedea i Erika Neofa, dva francuska pisca koje veoma cenim. Prošlo je dvadeset godina od mog prvog boravka u Beogradu, oktobra 1990, a od tada se toliko toga dešavalo kako u Srbiji, tako i u mom životu, da se nadam da neću biti previše melanholičan.
Prilikom boravka u Beogradu promovisaćete i knjigu „Najbolje od Besona" koja sadrži romane „Dara", „Lenjivica" i „Veština zavođenja". Nameće se pitanje zašto je baš to najbolje od Besona.
- Neprijatno mi je da govorim sve najbolje o sebi i svojim delima. U stvari, volim sve svoje knjige kao što otac voli svu svoju decu. „Dara" i „Lenjivica", objavljene jedna 1985. a druga 1990. godine, doživele su značajan uspeh u Francuskoj, dok je „Veština zavođenja" bila (komercijalni) fijasko. Verovatno mi je zato i omiljena.
To na nivou simbola otvara zanimljive teme. No, koju svoju knjigu vidite kao najličniju, najintimniju?
- Upravo roman „Veština zavođenja". Toliko je autobiografska da sam bio primoran da radnju smestim u Grčku u VII vek p.n.e. iz straha da će me junakinja tužiti. Ne govorim dovoljno dobro srpski da bih mogao da sudim o prevodima, ali znam da je prevod Nede Valčić-Lazović izvanredan, to su mi svi rekli. Navodno je knjiga čak bolja na srpskom nego na francuskom.
Sa zavođenjem ste, dakle, kako bi se to u Srbiji reklo, ipak izašli na zelenu granu. Šta je sada tema, odnosno predmet vašeg sadašnjeg pisanja?
- Ništa. Umoran sam od pisanja. Čini mi se da sam rekao sve što sam imao da kažem, a mislim da sam to i više puta učinio. Napisao sam kratku pripovest o svom boravku na Tajlandu, u aprilu, u vreme pobune „crvenih košulja". Pojaviće se u Francuskoj početkom sledeće godine. Nadam se da je to i moja poslednja knjiga. Pisanje je poput sporta ili seksa: kad napunite određeni broj godina, bolje je samo gledati.
Kako vidite savremenu poziciju književnosti, njenu moć ili nemoć u odnosu na činjenice, od politike pa nadalje, koje determinišu realnost?
- Nemoguće je suditi o književnosti u nastajanju. Svi koji su to pokušali, napisali su ili rekli gluposti. Nemam nikakvu ideju čak ni o poziciji francuske književnosti u odnosu na realnost. Ja zapravo i ne znam šta je to realnost.
Neretko se može čuti da je komercijalizacija ta koja ne samo što poništava subverzivnost kao imanentnu kategoriju umetnosti već deformiše i samu bit umetnosti. Vaš stav?
- Bez obzira na sve, svakodnevno treba biti subverzivan. Uz ironiju i strpljenje, kao što je savetovao Lenjin.
Patrik Beson sa čitaocima
Sutra (utorak, 21. 12) Patrik Beson će u podne u knjižari „Mala velika knjiga" u Novom Sadu, a uveče (17) u „Madlenijanumu" imati susret sa čitaocima povodom knjige „Najbolje od Patrika Besona". Sutradan, nakon obilaska Sremskih Karlovaca (Kapele mira, muzeja vina i meda"), održaće promociju knjige u tamošnjoj gimnaziji. U sredu, 23. decembra, po njegovoj želji srešće se sa Dragoslavom Mihailovićem čiju knjigu „Kad su cvetale tikve", kako kaže, mnogo voli, a potom će, takođe u skladu sa sopstvenim interesovanjem, obići Viminacijum i Muzej Milene Pavlović Barili.
Nema ničeg lepšeg od žene
Slovite za čoveka koji baš voli žene. Da li je to tačno?
- Nema ničeg lepšeg od lepe žene, ničeg pametnijeg od pametne žene, ništa ljupkije od ljupke žene. Na Zemlji ne postoji ništa uzvišenije od lepe, pametne i ljupke žene. Čak ni „Braća Karamazovi".
