Izvor: RTS, 19.Avg.2011, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacrt zakona o javnoj svojini
Odbor za privredu i finansije Vlade Srbije usvojio Nacrt zakona o javnoj svojini. Potpresednik Vlade Božidar Đelić najavio javnu raspravu do kraja meseca i upućivanje zakonskog predloga parlamentu početkom septembra.
Odbor za privredu i finansije Vlade Srbije usvojio je Nacrt zakona o javnoj svojini, koji svojinu u Republici Srbiji definiše na tri nivoa: republičkom, pokrajinskom i lokalnom.
Posle sednice odbora, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da će uslediti javna rasprava o tom zakonskom nacrtu do 31. avgusta, a da će početkom septembra Vlada usvojiti predlog tog zakona koji će biti upućen u redovnoj proceduri u parlament.
Đelić je uveren da će novi Zakon o javnoj svojini i Zakon o vraćanju oduzete imovine biti usvojeni do polovine septembra, čime će biti omogućena reforma javnog sektora i oslobođen višak imovine kod javnih preduzeća za priliv stranih investicija.
Prema njegovim rečima, reč je o imovini koja nije više u funkciji osnovne delatnosti javnih preduzeća.
Odgovarajući na pitanje novinara da li je postignut tehnički i politički dogovor prilikom donošenja Nacrta zakona o javnoj svojini, Đelić je rekao da su sva tehnička pitanja u tom nacrtu zakona rešena, ali da je ostalo da se reši još nekoliko političkih aspekata.
Božidar Đelić očekuje da će prilikom rasprave u Skupštini biti obezbeđena većina i da će zakon biti usvojen.
Javna svojina definisana na tri nivoa
Potpredsednik Vlade je objasnio da su se zakonodavci u pisanju rešenja vodili i funkcionalnim principom, odnosno da u vlasništvu različitih nivoa ostane imovina koja će biti u upotrebnoj funkciji, a da iz toga korist imaju građani.
Đelić je rekao da u zemlji postoje prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa koja ne mogu biti privatizovana, poput mineralnih sirovina, izvora mineralne i termalne vode, prirodnih vodotoka i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva.
"Na prirodno bogatstvo biće moguće steći koncesiju ili pravo korišćenja, ali se ono neće moći prodati", objasnio je Đelić.
Definisana su i dobra od opšteg interesa, kao što su poljoprirvredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vojno zemljište i vojni objekti, zaštićena kulturna dobra, kao i dobra u opštoj upotrebi - putevi, pruge, mostovi, tuneli, javni parkovi, granični prelazi, administrativni prelazi.
"Ta dobra su u svojini Srbije, izuzev ulica, trgova i javnih parkova, koji će biti u svojini lokalne samouprave", rekao je Đelić i dodao da će problem komplikovanh republičkih procedura koji je prisutan godinama unazad biti otklonjen, kao u slučaju opština koje su želele da poprave puteve ili urede javne trgove.
Đelić je naglasio da je i ideja vodilja pri pisanju ovog zakonskog akta bila da se u potpunosti ispoštuju Ustav Srbije, ali i drugi zakoni, među kojima je i Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
"Prema dosadašnjim propisima sve je bilo Republičko, a drugi nivoi su imali samo pravo korišćenja. Tamo gde to pravo postoji, u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, to se prenosi na Vojvodinu", rekao je Đelić.
Prema rečima Đeliča funkcionalni princip znači da one funkcije koje su prepoznate kao funkcije i nadležnosti AP Vojvodine, danas su predmet zakona, sutra će biti i predmet imovine.
Kroz evidenciju imovine koju će sprovoditi lokalne samouprave, gradovi i AP će se obezbediti da se obezbedi i transparentan uvid sa čime država raspolaže, što je, takođe, "korak više", ukazao je Đelić.
.jpg)
