Izvor: Blic, 15.Avg.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalnost nije obavezna stavka
Banjaluka - Na prvoj sednici Saveta ministara BiH nakon godišnjih odmora trebalo bi da bude usvojen zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova BiH, a na osnovu rezultata bi se kasnije formirala vlast uvažavajući ustavne promene koje su produkt odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda iz 2001. godine. Prema onome što je do sada saopšteno, zakon o popisu BiH ne predviđa obavezu izjašnjavanja građana o svojoj nacionalnoj pripadnosti, čime se stvara sumnja da će rezultati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << popisa iz 2011. godine ući u Ustav kao proporcija prema kojoj će se formirati vlast u budućnosti.
Samostalni poslanik u Predstavničkom domu PS BiH Momčilo Novaković smatra da ovakvo zakonsko rešenje može imati dalekosežne posledice u narednih petnaestak godina. „To što zakonom o popisu nije predviđena obaveza da se građani izjasne o nacionalnoj pripadnosti, može biti neoboriv argument bošnjačkim političarima da se kao kriterijum za formiranje vlasti ostave rezultati iz 1991. godine”, kaže Novaković. On smatra da ostavljanje građanima na volju da li da se izjasne o nacionalnosti ima snagu ankete većeg uzorka, a da takav rezultat popisa teško može imati legalitet da se u budućim izmenama Ustava uvrsti kao kriterijum za formiranje i učešće u vlasti.
„Lično mislim da je Sulejman Tihić igrao na ovu kartu u Prudu kada je obećao podršku za popis, ali uz insistiranje da građani nemaju zakonsku obavezu da se izjasne o nacionalnosti, inače ne vidim drugi razlog za ovo insistiranje”, kaže Novaković.
Miroslav Mikeš, koji je svojevremeno učestvovao u izradi ustavnih amandmana nakon odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda, ne deli Novakovićevo mišljenje i smatra da će se građani izjasniti o nacionalnoj pripadnosti i bez zakonske obaveze. „Niko građanima na popisu nije onemogućio izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, ali ih niko ne može ni naterati da izjasne, uostalom takva obaveza nije postojala ni 1991. godine pa su se građani izjašnjavali i ti rezultati popisa su sada u Ustavu”, kaže Mikeš. Prema njegovom mišljenju rezultati popisa iz 1991. godine su u Ustavu do novog popisa i on ne vidi razlog zašto popis iz 2011. ne bi mogao zameniti rezultate onog iz 1991. godine.
Profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci Petar Kunić upozorava da je ulazak u Ustav rezultata popisa iz 2011. godine samo jedna dimenzija ovog veoma bitnog posla. „Postavljam pitanje kako ćemo strukturirati organe vlasti u budućnosti ako ne postoji zakonska obaveza da se građani na popisu izjasne o nacionalnoj pripadnosti”, kaže Kunić. On ističe da insitiranje da se građani ne izjasne o nacionalnosti stvara uslove za promovisanje nove bosanske nacije, ali da se i uvodi neka vrsta potencijalnog straha da se ljudi izjasne kojem narodu pripadaju, slično kao i u staroj državi. „Ipak, ja sam uveren da će se u proceduri usvajanja Zakona o popisu uvesti zakonska obaveza izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti, jer će se još dugo u BiH funkcionisati prema nacionalnoj strukturi i to je svima jasno”, kaže Kunić.
Jugosloveni i Bosanci
Šta će biti ako se samo 50 odsto građana na popisu izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti, kako će se zvati ostali - pita se poslanik u BiH parlamentu Momčilo Novaković. „Ovo mi liči na vreme kad se mnogo ljudi izjasnilo da su Jugosloveni, iako te nacionalnosti nije bilo, ko zna možda se sada 'ustanovi’ bosanska nacionalnost, se izgubi potreba za postojanjem principa konstitutivnosti tri naroda”, kaže Novaković.
