Izvor: Danas, 13.Okt.2015, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni stadijum
Kad su onomad na utakmici "visokog rizika - koju sam čak i ja gledao, toliko su "tenzije bile podignute" - naše fudbaldžije naguzile reprezentaciju Albanije, zapitao sam se: čime li će, Bože, naš "državni vrh" nagraditi nadljudski sportski samopregor i umeće. Izazov je bio veliki. Odgovornost još veća. Jer pazite, kad na međunarodnom sportskom nebu zablista neki srpski kajakaš, dizač tegova ili bacač kladiva, "državnom vrhu" je lako - kajakašu, dizaču tegova ili bacaču kladiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pokloni stan i Bog nas sve veselio.
Ali šta pokloniti fudbalerima koji, kao što je poznato, ne kubure sa stambenim prostorom i pročim egzistencijalnim problemima? Osim toga, trebalo je nekako nagraditi i nas, sirotinju raju, koja je masovnom histerijom i te kako doprinela pobedi belih "orlova". Kažem "belih", jer i reprezentativci Albanije igraju pod istim znamenjem, samo crne boje. Nije mi, da kažemo, bilo jasno kako se dogodilo da komentatorima sa terena i iz studija promakne da je albanski crni orao istog, nemanjićkog porekla - takoreći iz istog gnezda - kao i naš. Iz toga su se mogli izvući dalekosežni politički zaključci, ali nam se omače, pa pobedismo, a mi snagu crpimo isključivo iz poraza.
Da ne dužim. Da bi zadovoljio i vukove (to jest orlove) i ovce (to jest - nas, sirotinju raju), naš je državni vrh (to jest Overlord) odlučio da nas sve džumle nagradi promptnom izgradnjom "nacionalnog stadiona". Cena? Prava sitnica - sto pedeset miliona evra.
Velikodušno, nema šta. Ali da li je potrebno - to je već filozofsko pitanje. Ja, recimo, držim da bi najmanje dve trećine već postojećih stadiona trebalo sravniti sa zemljom, pa na raščišćenom terenu podići neke dušekorisnije zgrade, potom naše reprezentativne fudbaldžije kolektivno odvesti u bioskop da najmanje tri puta zaredom pogledaju film "Montevideo, bog te video", pa im posle projekcije (strogim, ali pravednim glasom) skrenuti pažnju da ubuduće imaju postupati prema scenariju. Što će reći da loptu pikaju u slobodno vreme, iz ljubavi, o svom ruvu i kruvu...
Nesportski! Svirepo! Može biti! Ama dok su srpske fudbaldžije tako radile, fudbal je bio mnogo bolji - pa ako hoćete - i uspešniji, a moglo bi se reći da je i Srbiji bolje išlo, bar neko vreme. Ali današnja Srbija ne bi bila Četvrti Rim - kako smo je jednom ovde sarkastično nazvali - kada ne bi gradila velelepne koloseume. Lepo je imati uzore iz klasične starine, ali nije zgoreg prisetiti se da su rimski koloseumi počeli da cvetaju tek kada je u Rimu sve ostalo uvenulo. Osim toga, rimska deviza (koju naš Overlord izgleda sledi) u celini glasi - hleba i igara. U prevodu sa latinskog: najpre nahraniš sirotinju raju, pa im tek onda napraviš igraonicu. Jer u suprotnom igra(čka) brzo postane plačka.
.jpg)
