Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2020, 21:05

Nacionalni prosvetni savet posle bure u javnosti ISPRAVIO NEPRAVDU: Desanka Maksimović OSTAJE u školskom programu

Ova odluka je prosleđena i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću POEZIJA Desanke Maksimović biće kao i dosad deo školskog programa u punom obimu - odlučeno je većinom glasova na današnjoj vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije. Ova odluka je prosleđena i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću.- To znači da će u programu četvrtog razreda ostati zbirka "Tražim pomilovanje", a u trećem izbor iz poezije - rekao je danas predsednik Nacionalnog prosvetnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << saveta profesor dr Radivoje Stojković.Da legendarna Desanka ostane deo nezaobilaznog školskog štiva epilog je višednevne javne borbe da se njena dela ne izbace iz nastavnog programa srpskog jezika i književnosti. U njenu odbranu, simbolično tražeći pomilovanje za njene stihove, ustala je celokupna stručna javnost, književna društva, studenti Filološkog fakulteta, predsednica Vlade...Povod za javnu pobunu intelektualaca i javnosti, koja se kao retko kad, ujedinila oko nekog društvenog pitanja, bilo je upozorenje "Zadužbine Desanke Maksimović" da je na delu izbacivanje stihova velike pesnikinje, sa obrazloženjem da se "ne uklapa u okvir epohe".Da je "slučaj Desanka" samo segment mnogo šireg "reformskog" zahvata prosvetnih vlasti, objavljenog sa potpisom ministra Mladena Šarčevića drugog juna u "Prosvetnom glasniku", svedoči i niz teško razumljivih isključenja čuvenih pisaca i dela. Lista je poduža. Među njima su i generacijski školski klasici: poema "Jama" Ivana Gorana Kovačića, Mažuranićev spev "Smrt Smail-age Čengića", kao i Hemingvejev roman "Starac i more", Tolstojev "Rat i mir" ili Mihajlovićev "Kad su cvetale tikve".Dok se najšira javnost pita ko je i na osnovu čega procenio koje je štivo nepodobno u novom nastavnom programu, stručnjaci za nastavu srpskog jezika imaju svoje viđenje problema. Desanka je, kako stvari stoje, izgubljena u bezbrojnim procepima reforme nastavnih planova i programa, a njenim pesmama je plaćen račun skandalozno malim fondom časova srpskog jezika i književnosti u srpskim školama.Profesorka Filološkog fakulteta dr Zona Mrkalj, koja je sa prekidima bila i član komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za pisanje novog nastavnog programa objašnjava, za "Novosti", da krivca za niz nepopularnih poteza treba tražiti u nikad nezaokruženim standardima u nastavi srpskog jezika, kao i u smanjenju broja časova.SAVET SAVETUJE, MINISTAR ODLUČUJE NEPRAVDI prema klasičnim delima srpske i svetske književnosti, koja se postiskuju iz čitanki i lektire, naruku ide i složena procedura promena nastavnih programa. Zavod za unapređivanje obrazovanja formira stručne komisije zadužene za pisanje predloga planova i programa, koje šalju Nacionalnom prosvetnom savetu na izjašnjavanje. Do poslednje izmene zakona, pre tri godine, NPS je imao "poslednju reč" o primljenim predlozima, da bi tada postao samo savetodavno telo. Čak i da se ne slože sa nekim predlogom, ministar može da ga usvoji. U slučaju izbacivanja Desanke Maksimović, NPS se saglasio sa prispelim predlogom.- Ovaj proces se prethodne tri decenije odvijao nesistematično i parcijalno - navodi profesorka Zona Mrkalj. - Nikada nisu do kraja usklađeni standardi mlađih i starijih razreda, jer je to preduslov za celovit uvid u nastavnu materiju. Određeni rezovi napravljeni su i zbog premalog broja časova jezika i književnosti koji se u Srbiji izučava najmanje na Balkanu.Naša sagovornica kao poseban problem navodi i prenaglašeno insistiranje Ministarstva prosvete poslednjih godina na uvođenju novih tehnoloških znanja, poput informatike, u nastavnim planovima, a nauštrb književnosti.- Primera radi, iz nastavnog programa je izostavljena "Smrt Smail-age Čengića", jer je reč o dramskom spevu, koji se već izučava na primeru "Gorskog vijenca". Ovakvih primera je dosta. Veliki propust je napravljen i što je u poslednjoj fazi reforme programa ovog predmeta za srednje škole izostala javna rasprava. Na primeru osnovnoškolskih izmena programa pokazala se važnost ovog mehanizma za ispravljanje grešaka - ističe profesorka Mrkalj.Jedan od značajnih faktora za "crveni karton" Desanki Maksimović je bila i naredba Ministarstva prosvete da se dela iz gradiva ne ponavljaju. Komisija Zavoda, pritom, od Ministarstva je dobila rok od svega dva meseca za program za treći i četvrti razred gimnazije. ZAVOD NIJE GLAVNOOPTUŽENIKOORDINATORKA u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić, koja je i u komisiji Zavoda za izradu školskih programa, objašnjava da je ovo telo imalo pred sobom zahtev da u malom fondu časova uvrsti niz tema, kao i pesnike sa kojima se đaci nisu susreli u osnovnoj školi, a zaslužili su da budu u programu.- To su vrlo bolne odluke. Kad bih se ja pitala, srpski jezik bi imao deset časova. Bilo bi tada vremena da se učenici zaista posvete obradi književnih dela - naglašava Dejana Milijić Subić i dodaje da je Zavod "glavnooptuženi, iako to nije suštinski tačno".

Nastavak na Večernje novosti...