Izvor: Blic, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni obraz
Da je trebalo podeliti novac izdvojen iz budžeta za tzv. nacionalne penzije istaknutim umetnicima - nije uopšte za raspravu. Pitanje je, međutim, kako se to moglo rešiti da 36 miliona dinara ne ode za neke druge izdatke. Na način kako posluju ministarstva i umetnička udruženja, kratko rečeno - nikako.
Zato je novčana nadoknada namenjena stvaraocima koji kulturu vuku napred umesto da bude nacionalna čast postala vruć krompir koji niko ne bi da dotakne, ali ne bi ni da se odrekne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parčeta kolača. Sada je pitanje šta dalje, u 2007. godini, da se bruka ne ponovi.
Demokratija nije anarhija - ona podrazumeva da državni organi budu osposobljeni za pružanje usluga građanima. Posle slavnih „promena" govorilo se da treba da budu servisne službe, što znači da u njima rade oni koji mogu da rešavaju (ili bar usmeravaju ka rešenjima, dok članovi odlučuju) životna pitanja svojih članova.
Na stranu retki entuzijasti, u organima sede ljudi koji rešavaju lična pitanja. Na primer, do ateljea se mnogo lakše dolazi ako se prihvati neka funkcija u udruženju, do nagrade, ako se sedi u nekom žiriju pa se neko drugi zaduži svojim glasom, do promocije napolju, ako je ministrima destinacija dovoljno atraktivna...
Idealnog društva nema, pa ni demokratije koja bi svima bila po volji, ali ima nečeg drugog - obraza. Kod nas je obraz postao đon - od vrha nadole.
