Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Dec.2009, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nacionalni identitet i kulturna politika u EU

BEOGRAD - Izdavačka kuća "Službeni glasnik" danas predstavila novi, sedmi broj časopisa "Izazovi evropskih integracija" posvećen temi "Nacionalni identitet i kulturna politika u procesu evropskih integracija".

Urednik časopisa mr Nikola Jovanović je naglasio da je pitanje identiteta suštinska tema koja je bila i biće aktuelna i neće biti potrošena, a posebno je važna za nas koji se spremamo za evropske integracije.

Većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne poznaje identitet

On zastupa stav da u Srbiji većina stanovnika ne poznaje ni nacionalni ni evropski identitet ili ima veoma pogrešne predstave o njima.

O identitetu i kulturnoj politici u procesu evropskih integracija u časopisu pišu kompozitor i dopisni član SANU Isidora Žebeljan, vanredni profesor Teološkog fakulteta Radovan Bigović, vanredni profesor Filološkog fakulteta i ambasador Srbije pri UNESKO-u prof. dr Zorica Tomić, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Predrag J. Marković, profesor Filozofskog fakulteta prof. dr Nikola Samardžić.

Predstavljajući svoj prilog o visokoj umetnosti kao osobenosti srpskog identiteta koja garantuje ravnopravnost u vremenu evropskih integracija, Žebeljan je istakla da Evropu ne zanima ono što su naši umetnici stvarali direktno se oslanjajući na strane uzore već samo ono što jer posebno ali i ravnopravno sa dostignućima u drugim evropskim sredinama.

Ona ja kazala da su naši susedi iz istočne Evrope pre ulaska u EU intenzivno promovisali svoje kompozitore i druge umetnike koji su cenjeni u svetu, a i mi imamo (Kusturica, Ljubica Marić, Crnjanski, Pavić, Andrić) imena koja su dobro znana izvan naših granica i na tome možemo da gradimo pravu ravnopravnost sa drugim zemljama Evrope.

Prof. Samardžić je kao istoričar u tekstu "Monopol kolektivizma i kulturna dilema" upozorio da nam je data nova šansa, iako smo do sada mnoge propustili, i da su neophodne suštinske reforme da bi je iskoristili na pravi način i na opštu korist.

On je primetio da nam je tranzicija koja traje već dve decenije "progutala" glavne oslonce nacionalnog identiteta a to je veoma visoko razvijena kultura, jednake šanse za sve da se profesionalno ostvare, sigurna egzistencija, a nisu stvarane nove vrednosti.

Deset najvažnijih tačaka oslonca

Tomićeva je prepoznala kao dobar znak što je "Službeni glasnik" imao hrabrosti da pokrene časopis kao što je "Izazovi evropskih integracija" i što je ovaj tematski broj posvetio mestu kulture na putu ka Evropi.

Za nju su kulturni identitet i kulturna politika veoma bitni segmenti evropskih integracija, ali se zalaže da se globalna multikulturalnost gradi na očuvanju nacionalne kulture.

Tomićeva smatra da je osnova za svaku integraciju pažljivo kreiranje kulturne politike, što je zadatak države.

Objašnjavajući zašto je svoj tekst naslovio "Srbija i Evropa: dugo putovanje ka kući", istoričar Marković je podsetio da mi jesmo u Evropi i da je to naša "kuća", ali da se mora postići konsenzus šta je deset najvažnijih tačaka oslonca u našoj kulturnoj tradiciji na kojima ćemo graditi nacionalni identitet.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...