Izvor: B92, 19.Nov.2018, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalizam je vodeća sila lažnih vesti u Indiji, pokazuje istraživanje
Istraživanje BBC-ja pokazuje odakle proističu i kako se dele lažne vesti u Indiji, Keniji i Nigeriji.
Jačanje nacionalizma u Indiji tera obične ljude da šire lažne vesti, pokazuje istraživanje BBC-ja.
Istraživanje je otkrilo da su nekim ljudima činjenice manje važne od emocionalne želje da se podrži nacionalni identitet.
Analiza društvenih mreža ukazuje da su desno orijentisane mreže mnogo organizovanije od levice, kao i iste izvore lažnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vesti koriste korisnici Tvitera i medijske kuće koje podržavaju premijera Narendru Modija.
Nalazi dolaze iz obimnih istraživanja u Indiji, Keniji i Nigeriji o načinu na koji obični građani šire lažne vesti.
Nepoverenje u vodeće medije u sve tri ispitane zemlje uticalo je da ljudi koriste informacije iz alternativnih izvora, bez pokušaja da ih provere, a verujući da pomažu širenju istine.
Ljudi su takođe bili preterano samouvereni u svoju sposobnost da prepoznaju lažne vesti, dok situaciju dodatno pogoršava prava poplava informacija koje se šire preko interneta.
Učesnici u istraživanju BBC-ja nisu mnogo truda uložili u pokušaje da provere originalni izvor lažne vesti, već su tragali su za alternativnim znacima da su informacije pouzdane.
To uključuje brojne komentare na Fejsbuk postovima, uz pretpostavku da su poruke dobijene od porodice i prijatelja na Vocapu (WhatsApp) pouzdane.
Razmena glasina na Vocapu čak je u Indiji izazvala talas nasilja - ljudi su prijateljima i porodici slali lažne poruke o otmicama dece, a sve iz želje da zaštite voljene.
Druga analiza BBC-ja pokazuje da su prošle godine najmanje 32 osobe ubijene u incidentima izazvanim širenjem glasina na društvenim mrežama ili aplikacijama za dopisivanje.
Ispitali smo jedan slučaj do detalja - smrt Nilotpala i Abhišeka u Asamu - dok je u drugom reporter putovao u Meksiko da vidi kako su glasine na Vocapu izazvale slično smrtonosno nasilje.
Istraživanje u Africi ukazalo je da je nacionalni identitet beznačajan u širelju lažnih vesti.
U Keniji su veći motiv bile prevare u vezi sa novcem i tehnologijama, koje su činile trećinu priča deljenih na Vocapu, dok su lažne priče u vezi sa terorizmom i vojskom bile popularne u Nigeriji.
U obe zemlje, zdravstveni strahovi su bili su čest motiv za širenje lažnih vesti, a mnogi su posećivali i kredibilne i lažne izvore izvore vesti- ali bez pravljenja razlike između njih.
Istraživači su sproveli stotine sati sa 80 učesnika širom tri zemlje, intervjuišući ih kod kuće o tome kako koriste medije i ispitujući načine na koji su delili informacije putem Vocapa i Fejsbuka.
Naravili su i odvojenu analizu o tome kako se lažne vesti šire na Tviteru i Fejsbuku u Indiji, da bi utvrdili da li je širenje lažnih vesti politički polarizovano.
Analizirano je oko 16.000 naloga na Tviteru i 3.000 stranica na Fejsbuku.
Rezultati pokazuju snažnu i stalnu promociju desničarskih poruka, dok su levo orijentisane mreže lažnih vesti slabo organizovane i manje efikasne.
Santanu Čakrabarti
Sproveli smo ovo istraživanje da bismo pronašli odgovor na pitanje zašto obični građani šire lažne vesti - malo razumljiv deo jedne lažne vesti.
Kada je fenomen nov ili nije dobro razumljiv, kvalitativne tehnike istraživanja su korisne. Ove tehnike - u ovom slučaju, dubinski intervjui i uporedna posmatranje ponašanja u deljenju - omogućile su nam da istražujemo lažne vesti u nijansama, bogato i dubinski.
Zato što smo želeli da znamo šta je šireno u enkripovanim privatnim mrežama kakav je Vocap, etnografski pristupi - posećivanje ljudi kod kuće - bili su bitni.
Ovo je prvi poznati istraživački projekat u ovim zemljama koji je koristio ove metode za razumevanje fenomena lažnih vesti na nivou običnih ljudi.
Prvi put su korišćene ove tehnike za razumevanje kako su poznati izvori lažnih informacija organizovani na Tviteru i Fejsbuku i kakva je njihova povezanost sa publikom.
Santanu Čakrabarti
Sproveli smo ovo istraživanje da bismo pronašli odgovor na pitanje zašto obični građani šire lažne vesti.
Kada je fenomen nov ili nije dobro razumljiv, kvalitativne tehnike istraživanja su korisne. Ove tehnike - u ovom slučaju, dubinski intervjui i uporedna posmatranje ponašanja u deljenju - omogućile su nam da istražujemo lažne vesti u nijansama, bogato i dubinski.
Zato što smo želeli da znamo šta je šireno u enkripovanim privatnim mrežama kakav je Vocap, etnografski pristupi - posećivanje ljudi kod kuće - bili su bitni.
Ovo je prvi poznati istraživački projekat u ovim zemljama koji je koristio ove metode za razumevanje fenomena lažnih vesti na nivou običnih ljudi.
Prvi put su korišćene ove tehnike za razumevanje kako su poznati izvori lažnih informacija organizovani na Tviteru i Fejsbuku i kakva je njihova povezanost sa publikom.
Ovaj tekst je deo akcija BBC-ja o dezinformacijama i lažnim vestima - globalnog problema koji utiče na način na koji delimo informacije i percipiramo svet oko nas.
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
