Izvor: Blic, 24.Nov.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacija iluzionista
Lako je bilo Hudiniju da se ispetljava iz lanaca i zatvorenih kovčega. Ali da vidimo kako bi se svakoga meseca ispetljavao iz obaveza da sa manje para namiri više troškova i drugih novčanih davanja.
Ako to – nekim čudom – ovde uspeva penzionerima i loše plaćenim radnicima i čak nezaposlenima (koji postoje samo kao statistički uzorak), nema druge već da se zaključi kako je to moguće jedino u naciji iluzionista. Pošto se ovi u Vujaklijinom rečniku opisuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao opsenari, vešti u širenju iluzija, jasno je da ni mađioničar ranga Hudinija ovde ne bi ostavio utisak. Pa kako to našim iluzioniostima uspeva? Kako opstaju s malim i svakako nedovoljnim prinadležnostima? Na to pitanje je, koliko se zna, svojevremeno jedini izričito odgovorio Brežnjev, doduše, za prilike u tamošnjoj državi. U razgovoru s narodom, u nekoj guberniji bogu iza leđa, jedan od trudbenika se osmelio da upita: kako da se živi sa tako malim platama? Brežnjev je, ne trepnuvši, odgovorio: pa i ne živi se od njih. Od čega, tada? U našem slučaju, kako je već rečeno, od iluzija kojima su podložni i vlastodršci i podanici.
Zar ovde u ekonomiji i finansijama ne vodi glavnu reč upravo ministar koji je pred zadivljenom nacijom izvlačio – kao zečeve iz šešira – deonice od hiljadu evra da bi iste te deonice ubrzo splasle na desetinu vrednosti. Bilo je, naravno, i takvih koje su bespovratno iščezle kao da se nikada nisu ni pojavile. Kao u mađioničarskim predstavama: sad ih vidiš, sad ne vidiš. Kod toliko natprirodnih pojava, koje su, kako kaže Vujaklija, samo vešte prevare i obmane, profesionalni iluzionisti ovde nemaju nikakve šanse. Ima li, najzad, većeg čuda od života ni iz čega? Kapu dole, zato, našim Hudinijima koji čudotvorne predstave svakodnevno izvode.
