Izvor: Blic, 28.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na zrnu graška
Ljudi u Wiesbadenu su dosadni, pa rešim da nekako osmislim svoje vreme i odlučim da u svojoj kući napravim – Kuću Velikog Brata. Pozovem sebe na audiciju - nekoliko puta. Prvi put odem nadrkana, drugi put vesela i tolerantna, pa blago histerična, potom malo uvrnuta, ćutljiva, neurotična, brbljiva, flegmatična"Napravim maksimalan izbor (svojih) likova i primim u Njegovu državu - te divne raznorodne stanare - u vidu sebe. Za razliku od ranije, kad sam se izjutra rastezala od dosade, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za jednog od ovih likova uvedem - jutarnje vežbe, za drugog - trčanje ukrug, za trećeg - meditaciju, četvrti - da peva, peti - da priča viceve"i tako redom. Već prvog jutra, imala sam toliko zabave, ulazeći iz lika u lik i u njihove zadatke! Još kad smo počeli da komuniciramo, da se svadjamo, šutiramo i pljujemo – zabave napretek. U mom kupatilu, odjednom je postalo tesno, u kuhinji frka, u ateljeu haos. Uvela sam i one poznate igre popularnih ličnosti i njihovih bodi-gardova, igru mame, tate i njihove bebe (koja svako malo nešto izvoljeva), audiciju za glumce i pevače"ali sam otišla i korak dalje - klečanje na kukuruznom zrnu i na zrnu graška. Na kukuruzu nije bilo teško, jer zrno je tvrdo. Problem je bio grašak, koji se stalno gnječio i mljecao, pa sam na kraju morala da zamolim stanare kuće, tojest sebe, da odustanemo od ove igre i odreknemo se (za kaznu), budžeta za klopu. Tu je krenula jedna rigorozna dijeta, na kojoj sam još uvek. I, na ovoj stavci, zamrznuću svoje članstvo u kući Velikog Brata, tojest svojoj kući. Dijeta mi savršeno odgovara – em štedim lovu, em ne moram da skidam kilograme šetajući sa dosadnim likovima, koji su me smaranjem i naterali - da izmislim ovu igru sa sobom.
