Izvor: Blic, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na zemlji je najteže
Na zemlji je najteže
KRAGUJEVAC - Dimničara u Kragujevcu ima samo šest. Sete ih se uglavnom kada se približi zima i sezona grejanja. Tada ovi ljudi u crnim radnim odelima i četkama koje nose preko ramena imaju pune ruke posla.
Slobodan Stojiljković je među njima najiskusniji. Dimničar je 31 godinu. Do sada je, kako računa, očistio preko 100.000 dimnjaka.
- Nema tu neke filozofije - dobar dan, gde ložite, vidiš odžak, četkaš odozdo ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odozgo, ako treba onda ga i spališ. Doviđenja, hvala lepo, i u sledeću kuću. Mnogo ljudi upoznaš, uglavnom te lepo prime, počaste... A visine se ne plašim. Svi mi, dimničari, imamo lekarsko uverenje da možemo da radimo na visini. Imamo dobar centar za ravnotežu. Kada je rosa ili posle kiše, bude i klizavo. Tada je opasno, ali pazimo da ne padnemo s krova. Na krov sam navikao, a najteže mi je na zemlji - priča Sloba, uvek veseo, spreman na šalu.
Uz starijeg kolegu, isti posao obavljaju i Mirko, Goran, Miki, Neša i Zoran. Dimnjaci su, kako kažu, lakši deo njihovog posla. Najteže im je čišćenje velikih kotlova u gradskim toplanama. Nekada se zapuše usred grejne sezone, pa ovi ljudi moraju u njih da ulaze i da ih čiste dok su još vreli jer nema vremena za hlađenje. Nekada rade i sa specijalnim maskama preko lica, da se ne uguše od gasova ili hemikalija kada čiste lakirnice i cisterne.
- Ljudi i dalje misle da mi donosimo sreću - priča najmlađi dimničar Goran. - Zaustavljaju nas na ulici da uzmu dlaku sa četke, hvataju se za dugme i zamisle želju koja će im se navodno ispuniti. A i naš posao ima lepe strane. Desi se da upoznamo fine ljude, pa i lepe žene, sasvim slučajno i nenadano.
Nebojša Radišić
