Izvor: Blic, 04.Nov.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vrh brda brvnara na sprat
Na visu Guvnište iznad prijepoljskog sela Kamena Gora, sa koga pogled puca na Crni vrh i Durmitor, nedavno je podignuta dvospratna brvnara, kao začetnica razvoja etno-turizma. I kao što je samo selo, kako mu ime kaže, "gora na kamenu” - takva je i novosagrađena kuća sa dvadesetak kreveta za smeštaj turista.
Podrum od kamena, a prizemlje i sprat od borovine i krov prekriven lučevinom. Kako bi građevina imala što autentičniji izgled i nalikovala starim brvnarama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sačuvanim u centru sela, prilikom njenog podizanja primenjen je viševekovni način gradnje. Brvna su najpre sušena u vitlovima, na kiši, vetru i suncu i prilikom slaganja u zidove objekta uvezivana drvenim daščicama i kovanim pločicama.
Zahvaljujući sveopštem trendu vraćanja iskonskoj prirodi i starim vrednostima, na širokom prostoru Raške oblasti brvnare opet ulaze u modu, a umesto od cigle i opeke, kuće, vikendice i turistički objekti sve češće se grade od čamove i borove građe. Zbog šuma bogatih smrčom, građevinskog materijala je na pretek i brže se dolazi do krova nad glavom, a objekti građeni od borovine prijatniji su za odmor i mogu imati isti vek trajanja kao zidani ukoliko se prilikom gradnje ispoštuje vekovno iskustvo graditelja sa ovih prostora, a brvna radi zaštite od štetočina premažu katranom.
- Ništa zdravije od drveta, i nema sna kao u borovini kada zamiriše luč. Brvna se slažu i nema pukotina, pa ne treba nikakva izolacija kao kod zidanih kuća, a brvnare su tople i zimi za spavanje. Znali su naši stari šta rade i grade, pa su zbog toga živeli i po sto godina - kaže starina Milutin Gojgić iz Kućana na padinama Murtenice.
Na obalama Zlatarskog, Radoinjskog i Uvačkog jezera u kanjonu Uvca, kao i na obroncima Zlatara, Murtenice, Javora, Jadovnika i ostalih starovlaških planina poslednjih godina niklo je na desetine objekata, građenih ovim doskora zaboravljenim građevinskim materijalom. Zbog ekspanzije njihove gradnje na ceni su sve više i iskusni majstori drvodeljci, veštih ruku. Oni, međutim, investitorima često zameraju što prilikom gradnje ne poštuju "narodni kalendar seče građe” i što se previše uzdaju u "hemiju i fabrički pravljena zaštitna sredstva”.
- Stariji ljudi su uvek govorili da nema brvnare bez zrelog drveta, a narodno iskustvo potvrđuje da je tvrda i dugotrajna jedino građa odsečena tokom punog meseca i zime, kada vegetacija miruje. U želji da što pre okončaju radove, mnogi, nažalost, zanemaruju ovaj nauk predaka, pa umesto brvnara koje mogu da nadžive vekove, dobijaju kuće i vikendice čije zidove već nakon desetak godina počinje da najeda crvotočina - kaže Tomislav - Toma Obućina, drvorezbar iz sela Bukovik u kanjonu Uvca.
U selima Raške oblasti veliki je broj brvnara, ambara i koliba, koji su izdržale teret godina i uprkos starosti još uvek su u upotrebi. Jedna od takvih etno-oaza, sa desetak brvnara za stanovanje, nalazi se u selu Štitkovo kod Nove Varoši, koja je kao primer narodnog graditeljstva s kraja 19. veka stavljena pod zaštitu države.
- Ranije su ljudi više poštovali nepisana pravila seče i nisu dali da se drvo za tišljeraj i kuću obara pre 8. novembra i Dmitrovdana, niti nakon dana posvećenog Svetom Trifunu, koji se praznuje 14. februara. Zbog komercijalizacije posla, danas je, međutim, sa stanovišta dugovečnosti sve manje kvalitetnih brvnara. Stabla se obaraju tokom svih 12 meseci u godini, pa je građa slabijeg kvaliteta i mnogo je lakše i brže napada žižak - kaže Obućina.
