Izvor: Politika, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vakcine 108 žalbi
Tokom ovog leta 89 osoba u Boljevcu i šest u Banatskom Novom Selu primilo je lažni serum protiv tetanusa. Umesto zaštitne tečnosti, koju posle povreda oštrim i zarđalim predmetima treba primiti u što kraćem roku, ljudi su primali, najverovatnije, običnu vodu.
Lažnih lekova ima i u najrazvijenijim zemljama Evrope i ove ampule sigurno nisu prošle kontrolu Agenciju za lekove, ali to ipak ne doprinosi sigurnosti građana da dobijaju bezbedan lek.
Povodom slučaja davanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lažnog seruma protiv tetanusa, ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je strože mere, a policija je uhapsila tri osobe osumnjičene za distribuciju neregistrovanih lekova i falsifikovanih vakcina protiv tetanusa. Oni su osumnjičeni da su organizovali nabavku i distribuciju veće količine lekova stranog porekla, koji nisu registrovani na teritoriji Srbije, i falsifikovanog seruma "tetagam r" bez atesta i sertifikata o kvalitetu i ispravnosti. Ove lekove koji vrede 3,685 miliona dinara policija je zaplenila.
Ovo nije prvi put da se falsifikovani lekovi pojavljuju na našem tržištu. Reč je o četvrtoj epizodi serije o lažnom serumu protiv tetanusa, s tim što u prethodna tri slučaja počiniocima krivičnog dela niko nije ušao u trag i za propuste niko nije odgovarao.
Slučaj "dolorekse", biljnog leka protiv glavobolje i migrene, koji je proteklih nedelja bio meta interesovanja medija, mogao bi da bude ilustrativan primer narodne izreke "Hajka na vuka, a lisice meso jedu".
Pitali smo u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) da li je nedeljama pominjana "doloreksa" glavni problem ove nacionalne institucije i zamolili za preciznije podatke o broju lekova za koje stižu primedbe o neželjenim dejstvima, kao i o broju preparata koji su u postupku preregistracije.
– Naravno da "doloreksa" nije najveći problem Agencije i javnost treba da zna da ova ustanova uopšte nije pokrenula priču u vezi sa ovim preparatom. Mi smo samo dali naše zvanične podatke, koji su se odnosili na to da je reč o preparatu koji je u redovnoj proceduri. Ovde se bavimo mnogo važnijim medikamentima. Godišnje ovde u raznim fazama kontrole imamo 10.000 različitih lekova i preparata – tvrdi Aleksandar Tucović, ovlašćen za odnose sa javnošću u Agenciji.
Samo do prvih jesenjih dana u 2007, u Nacionalnom centru za farmakovigilancu evidentirane su 252 prijave o neželjenim reakcijama na pojedine lekove. Od toga 144 prijave su se odnosile na lekove, a 108 na vakcine. Od ovog ukupnog broja, samo su se dve prijave odnosile na biljni preparat "doloreksa".
– Neželjena dejstva lekova Agenciji prijavljuju lekari koji su za to zaduženi u svojim ustanovama. Nažalost, sistem dobrovoljnog prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove u našoj zemlji još je nedovoljno razvijen, tako da broj prijava nije potpuno adekvatan indikator bezbednosti lekova koji se primenjuju u kliničkoj praksi – kaže Tucović.
Građani, takođe, treba da znaju i koliko se još preparata nalazi u postupku preregistracije. Prema evidenciji ALIMS-a, do sada je podneto 27 zahteva za dobijanje dozvole za stavljanje u promet proizvoda koji su imali odobrenje za stavljanje u promet kao pomoćna lekovita sredstva na osnovu ranije važećih propisa. Međutim, broj ovih preparata na tržištu je mnogo veći, jer, prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, Agencija nije nadležna za promet proizvoda kojima je isteklo odobrenje za stavljanje u promet kao pomoćnog lekovitog sredstva, prema ranije važećim propisima, pa nije u mogućnosti ni da proceni koliko se takvih preparata nalazi na tržištu.
--------------------------------------------------------------------------
Osam žalbi na "doloreksu" prošle godine
Prijava neželjenih reakcija na lekove u Srbiji u toku 2006. godine bilo je 266 (217 prijava se odnosilo na lekove, a 49 na vakcine), a od tog broja osam prijava bilo je u vezi sa neželjenim reakcijama ispoljenim prilikom primene biljnog preparata "doloreksa".
[objavljeno: ]
