Izvor: Blic, 25.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na ulici sa troje dece
Na ulici sa troje dece
PRIJEPOLJE - Ukoliko opštinska uprava u Prijepolju ostane pri svojoj odluci, šestočlana porodica Zorana Kurkića (44) moraće uskoro da se iseli iz stana u trošnoj baraci u Šehovića polju pod vedro nebo. U petak je propao i drugi pokušaj u poslednjih deset dana njihovog izbacivanja na ulicu, a predstavnici opštinske administracije su zapretili da će ove sedmice opet doći u pratnji policije i fizičkih radnika.
Stan u kome pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zorana, zaposlenog u hotelu 'Mileševa', žive i njegova majka Milevka (65), supruga Vedranka (33) i deca Sara (11), Veljko (9) i jednogodišnji Pavle, Milevka je pre 28 godina dobila pod kiriju na privremeno korišćenje od Građevinskog preduzeća 'Zlatibor' iz Užica, u kome je do odlaska u penziju radila kao kuvarica. Ugovor je pre tri godine dopunjen i stan s pet memljivih soba, niskih tavanica, odlukom preduzeća, porodici Kurkić dodeljen je u trajni zakup.
- Zoran je u petak na prevaru sklonjen od kuće i u zgradi policije čekao je da počne sastanak na koji ga je navodno pozvao načelnik SUP-a. Za to vreme upali su nam u kuću kao da jure kriminalce i počeli da nas maltretiraju, iznose pokućstvo, a snaha Vedranka je u gurkanju i koškanju zaradila ogrebotine i podlive po rukama. Scena je bila mučna. Unuci su od stresa povraćali, meni se pogoršalo ionako loše zdravstveno stanje, a milicioneri i fizički radnici bili su potreseni prizorom i našom patnjom. Maltretiranja su prestala tek pošto smo snaha i ja u telefonskom razgovoru obećale načelnici opštinske uprave Hanki Hajdarević da ćemo u roku od dva dana sve stvari iseliti iz stana. Nismo imale kud, morale smo zbog dece - priča za 'Blic' Milevka.
Nevolje porodice Kurkić počele su tokom obnove zemlje od NATO bombardovanja, kada su tik uz njihovu baraku na levoj obali Lima započeli radove na podizanju solitera, a opština zatražila od GP 'Zlatibor' da iseli stanare i poruši montažni objekat. Nakon procesa pred Opštinskim sudom i presude da ugovor 'Zlatibora' i Milevke Kurkić nema pravno dejstvo, opštinska administracija je u junu 2004. godine donela i izvršno rešenje o iseljenju, kome porodica Kurkić ne namerava da se povinuje dok im se ne obezbedi novi krov nad glavom.
- Proteklih deset godina redovno smo konkurisali pri raspodeli stanova solidarnosti i nudili da na ime učešća umesto zakonskih 30, platimo i 50 odsto vrednosti stana, ali smo uvek odbijani uz obrazloženje da smo stambeno obezbeđeni. Naše muke i nevolje izgleda da ne dotiču one koji bi po ovozemaljskim zakonima bili dužni i trebali da nam pomognu i obezbede osnovne uslove za život. Ako im ipak uspe da nas izbace iz stana, jer sila je u njihovim rukama, razapećemo šator i preseliti se pred zgradu opštinske uprave - kaže Zoran Kurkić.
Ž. Dulanović
Ugroženi đaci u naselju 9. maj Sto na sat pored škole
Roditelji 300 đaka koji pohađaju OŠ 'Desanka Maksimović' u niškom naselju 9. maj svakodnevno strepe za bezbednost svoje dece. Na kolovozu ispred škole i nadalje duž glavne ulice takozvanih ležećih policajaca, niti semafora, pa vozači, ne hajući za ograničenje brzine, često jure i preko 100 kilometara na čas.
Po rečima meštana, saobraćajne nezgode sa povređenim pešacima događaju se veoma često, a među povređenima ima i dece. Poslednja tragedija koja se dogodila početkom sedmice, kada je pijani vozač usmrtio jednu meštanku, samo je pojačala strah žitelja ovog dela Niša.
- Prinuđeni smo da decu svakodnevno odvodimo i dovodimo iz škole jer se plašimo da ih pustimo same. Trotoarom se često ne može do škole jer su na njemu parkirani kamioni i automobili, a ulicom jure automobili velikom brzinom. Tražili smo ležeće policajce ili semafor, ali do danas nisu postavljeni - kaže Jelena Raičević koju smo zatekli kako dovodi sina u školu.
Nebojša Jović, pomoćnik direktora, ističe da je škola više puta od nadležnih u gradu i policije tražila da se postave ležeći policajci, ali da im je obrazloženo da je to nemoguće, jer je put koji seče naselje regionalnog karaktera i njime saobraća veliki broj autobusa i kamiona.
- Obaranje pešaka, među kojima ima i dece, redovna je pojava u naselju 9. maj. Prošle godine je među povređenima bilo nekoliko mališana, a u poslednjih mesec dana povređena je jedna devojčica. Đake prvake roditelji obavezno dovode u školu, ali i one starije. Ograničenje brzine od 40 kilometara na čas se ne poštuje, neki jure i tri puta većom brzinom. Ovaj problem mora da se reši. Ako je nemoguće postaviti ležeće policajce, zašto se ne postavi semafor - pita Jović.
Šef gradskog odseka za saobraćaj Veljko Radičević kaže da je ležeće policajce nemoguće postaviti zbog velikog opterećenja ove magistralne saobraćajnice, kojom svakodnevno prolazi veliki broj automobila, kamiona i autobusa, ali da je moguće postaviti semafore.
- Iz naše službe je Direkciji za izgradnju grada još ranije upućen predlog da se na ovoj saobraćajnici u naselju 9. maj postave semafori, ali je problem što za to nema para - kaže Radičević.
Kako nezvanično saznajemo, cena jednog semafora iznosi oko milion dinara.
Branko Janačković
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
