Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Jan.2020, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na tragu velikog otkrića: Nova T-ćelija - potencijalno univerzalni lek za rak
Naučnici su otkrili novu T-ćeliju, koja bi, nakon što je uspešno testirana na miševima, mogla da pomogne u stvaranju terapije koja bi mogla da pomogne ljudima.
T-ćelijska terapija - koja funkcioniše tako što se imune ćelije uzimaju iz organizma, modifikuju, a onda vraćaju u krv pacijenta radi traženja i uništavanja ćelija raka - najnovija je paradigma u lečenju ove opake bolesti.
Najsličnija i najzastupljenija terapija trenutno je CAR-T, koja je personalizovana >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za svakog pacijenta, ali cilja samo nekoliko vrsta raka i nije bila uspešna kod nekoliko vrsta najčešćih oblika kancera.
Naučnici su nedavno otkrili T-ćelije, opremljene novim tipom T-ćelijskih receptora (TCR) koji prepoznaju i ubijaju većinu tipova raka kod ljudi, a ne oštećuju zdrave ćelije - što je izvanredno, smatraju naučnici. Istraživači su zbog toga istakli da to nudi "uzbudljivo mnogo mogućnosti imunoterapije za rak" o kojima do sada nisu mogli ni da razmišljaju.
KAKO FUNKCIONIŠE TCR?
T-ćelije skeniraju površinu svih ćelija kako bi pronašle anomalije i eliminisale ćelije raka - koje prepoznaju po abnormalnim proteinima koje imaju - a ignorišu ćelije koje sadrže "normalne" proteine. Sistem za skeniranje prepoznaje male delove ćelijskih proteina vezanih za molekule ćelijske površine koji se nazivaju humani leukocitni antigen (HLA), omogućavajući T-ćelijama da vide šta se dešava unutar ćelija. HLA inače jako varira među pojedinacima, i prethodno je sprečavala naučnike da stvore jedinstven tretman baziran na T-ćelijama - koji ima cilj da deluje na većinu karcinoma kod svih ljudi. Međutim, ova studija opisuje jedinstveni TCR koji može da prepozna različite tipove raka zahvaljujući jednom molekulu koji je sličan HLA, a koji se zove MR1.
Za razliku od HLA, MR1 ne varira među ljudima - što znači da je to izuzetno atraktivna nova meta imunoterapije.
ŠTA JE POKAZALO ISTRAŽIVANJE?
T-ćelije opremljene novim TCR, pokazano je u laboratoriji, ubijaju ćelije raka pluća, kože, krvi, debelog creva, dojke, kostiju, prostate, jajnika, bubrega i grlića materice, istovremeno neoštećujući zdrave ćelije. Da bi testirali terapeutski potencijal ovih ćelija in vivo, naučnici su ubrizgali T-ćelije sposobne da prepoznaju MR1 u miševe sa ljudskim imunim sistemom, koji su imali rak. Prepoznavanje T-ćelija više karcinoma sa i bez MR1 gena i druge metode korišćene su za potvrđivanje mehanizma kojim su ti kanceri ciljali i uništavali.
Profesor Endru Sevel, vodeći autor studije i stručnjak za T-ćelije sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kardif, rekao je da je "krajnje neobično" naći TCR sa tako širokom specifičnošću karcinoma i to je povećalo izglede za "univerzalnu“ terapiju raka. "Nadamo se da će nam ovaj novi TCR omogućiti drugačiji put ka cilju i uništavanju širokog spektra karcinoma kod svih pojedinaca", rekao je. "Postojeće terapije zasnovane na TCR mogu se primeniti samo na manjem broju pacijenata. "Ciljanje raka preko T1 ćelija ograničenih na MR1 je uzbudljiva nova granica - povećava izglede za lečenje raka po sistemu "jedna terapija za sve". "Ranije niko nije verovao da je to moguće."
ŠTA SE DALJE DEŠAVA?
U toku su eksperimenti kako bi se utvrdio precizan molekulski mehanizam po kome novi TCR pravi razliku između zdravih ćelija i raka. Istraživači veruju da to može da funkcioniše tako što će opaziti promene u ćelijskom metabolizmu što uzrokuje da se MR1 na površini ćelije raka predstave različiti metabolički intermedijari.
Grupa naučnika se nada da će isprobati ovaj novi pristup na pacijentima krajem ove godine, nakon još nekih ispitivanja bezbednosti. Profesor Sevel rekao je da je vitalni aspekt ovog neprekidnog testiranja sigurnosti bilo dalje osigurati T-ćelije modifikovane samo sa novim TCR-om koji prepoznaju ćelije raka.
"Mnogo je prepreka koje treba savladati. Ukoliko ovo testiranje bude uspešno, nadam se da bi ovaj novi tretman mogao da bude primenjen kod pacijenata za nekoliko godina", rekao je.
Profesor Olivije Otman, šef hematologije na Univerzitetu Kardif, čije odeljenje pruža CAR-T terapiju, rekao je: "Ova nova vrsta terapije T-ćelijama ima ogroman potencijal da prevaziđe trenutna ograničenja CAR-T, koja se bori da identifikuje pogodne i sigurne meta za nekoliko tipova raka."
Profesor Aven Gilmor, sa odeljenja za infekcije, imunitet i rak u Centru za istraživanje raka u Valesu, rekao je: "Ako se ovaj transformativni novi nalaz održi, postaviće temelj "univerzalnom" leku, smanjujući ogromne troškova povezane sa identifikacijom, generisanjem i proizvodnjom personalizovanih T-ćelija. "Ovo je zaista uzbudljivo i potencijalno veliki korak napred u pristupu imunoterapiji protiv raka."
.jpg)
