Izvor: Vesti-online.com, 16.Sep.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na šta se žale građani Srbije (1): Ubiše nas sirotinja, nerad i sudstvo

Hiljade građana Srbije svake godine kuca na vrata različitih kancelarija državnih i nezavisnih institucija moleći ih da reše njihove probleme. Ombdusmanima širom zemlje građani pišu i najčešće traže posao i novčanu pomoć. Žale se na kršenje prava na rad ili prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, kršenja prava dece i porodilja, invalida.

Prema statistici poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, u periodu od polovine 2010. godine do danas, primljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je ukupno 765 pritužbi zbog diskriminacije.

- Pritužbe potvrđuju da je diskriminacija u Srbiji još veoma raširena u svim oblastima. Zabrinjavajuće je da se kao diskriminatori u 58,53 odsto slučajeva javljaju organi vlasti, od ministarstava do opštinske vlasti, od kojih se očekuje da striktno poštuju zakonske propise i budu primer drugima - kaže za "Vesti" Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.

Ona navodi primer ženskog fudbalskog kluba Kikinda, koji je prošle godine podneo pritužbu povereniku zbog toga što je Fudbalski savez Srbije propisao da je visina naknade uložene za obuku igračica prilikom njihovog odlaska u klub višeg ranga bude manja od naknade za fudbalere.

- Utvrdili smo da je ova odredba diskriminatorna i tražili da ona bude stavljena van snage, ali Fudbalski savez Srbije nije postupio po našoj preporuci, o čemu smo obavestili javnost i podneli tužbu protiv Fudbalskog saveza Srbije. I sud je utvrdio da je reč o diskriminaciji. Na prvostepenu odluku suda FSS je uložio žalbu i sada čekamo drugostepenu odluku - priča Petrušićeva.

Narodna kancelarija predsednika Republike primila je prošle godine 3.346 najrazličitijih žalbi. Građani su se lično žalili na siromaštvo i podnosili molbe za pomoć u vidu novca, ogreva, hrane, lekova, građevinskog materijala. Veliki broj njih tražio je i pomoć pri pronalaženju posla ili su se žalili na konkurse. Podnosili su pritužbe i na rad sudova zbog dužine trajanja postupka, rad sudija i neizvršavanje sudskih presuda...

Građani se obraćaju i službi poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, a najviše se žale na transparentnost javnih finansija.

- Bilo kakvi problemi u pristupu informacijama o raspolaganju javnim, budžetskim novcem jesu nepoželjna, zabrinjavajuća stvar i građani se žale - kaže za "Vesti" Šabić.

Prijemnoj službi zaštitnika građana Saše Jankovića se za pet godina, koliko postoji ta institucija, za pomoć obratilo 40.096 građana Srbije. Građani se najčešće žale na besmislene i nepotrebne situacije koje ih ometaju u ostvarivanju njihovih prava.

Najčešće su u pitanju loša uprava, neorganizovanost, neodgovornost i pravljenje grešaka koje treba da ispravi građanin.

- Nama se već decenijama dešava da nam je administracija neprijatelj - rekao je Janković.

Žitelji Srbije su naprosto ogorčeni radom pravosuđa. Samo tokom prošle godine na nivou Apelacionog suda u Beogradu, koji je nadležan za sedam viših sudova i deset osnovnih, podneto je 1.140 pritužbi na rad sudija, a u prva tri meseca ove godine 307.

Građani se žale na sve - na odluku koju je sudija doneo, na žalbu koju nije usvojio, na povišen ton kojim im se obratio. Veliki je broj i onih koji pravdu traže van Srbije. Tako je pred Sudom za ljudska prava u Strazburu čak 6.700 slučajeva, čime je Srbija zauzela neslavno šesto mesto.

Ono sa čim muku muče obični ljudi jesu saobraćajne kazne, pa je tokom ove godine uloženo 1.517 žalbi građana zbog nepravično pisanih saobraćajnih kazni, primanja mita ili osionog ponašanja policije i fizičkog maltretiranja građana. Ove godine je manje žalbi turističkoj inspekciji, pa su podnesene 172 prijave, a agencije su građanima vratile ukupno 1,6 miliona dinara. Najgore su prošli u avgustu srpski turisti u Hurgadi koji nisu mogli da se vrate kući jer je agencija dugovala čarter kompaniji.

I Centru potrošača Srbije stižu pritužbe građana, a nedavno im je pristigao veliki broj prijava koje se odnose na zadržavanje putnika u gradskom prevozu zbog kontrole karata. Pojedini su se žalili da vozači autobusa nisu imali sitan novac i da zato nisu mogli da kupe karte, a da su ih kontrolori izbacili iz autobusa nasred mosta.

* Na osnovu nacije i etničkog porekla 15%

* Na osnovu invaliditeta 10%

* Na osnovu pola 10%

* Na osnovu seksualne orijentacije 5%

* Na osnovu imovnog stanja 5%

* Diskriminacija na radnom mestu 36%

* Diskriminacija pred državnim organima 13%

* Diskriminacija u medijima 10%

* Na osnovu invaliditeta 7%

* Diskriminacija u pogledu prava na obrazovanje 6%

Osim ombudsmanima i zaštitnicima, građani se žale i drugim institucijama. Tako je na primer Direktorat civilnog vazduhoplovstva dobio prijave građana o nepravilnostima u vazdušnom saobraćaju. Uz ozbiljnije primedbe, pre svega na rad pilota aviona, koji nisko lete iznad naseljenih mesta, a posebno onih koji zaprašuju komarce, ima i prijava da se na nebu iznad Srbije uočavaju nepoznati tragovi, koje su proizvele neke čudne letelice.

Instituciji ombudsmana za zaštitu potrošača u BiH građani se najviše žale na poskupljenja hrane i komunalnih usluga, ali i na rad banaka. Udruženje potrošača mesečno dobija stotine dopisa i pritužbi građana Sarajeva koji tvrde kako su prevareni u turističkim agencijama koje im nude atraktivne aranžmane, a prodaju mačku u džaku. U hotelima je najčešće loša usluga, sobe nisu ni blizu onima koje nude u katalozima, a veliki broj građana ostane i bez prevoza, plate osam dana, a dobiju šest noćenja, jer dva dana putuju, iako idu avionom. Česte su žalbe i na đačke ekskurzije jer deca putuju autobisima koji prokišnjavaju.

Slična situacija je u susednoj Hrvatskoj gde se najveći broj pritužbi odnosi na loše ekonomsko stanje. Nezaposleni građani se sve više žale se najčešće na kršenje ljudskog dostojanstva zbog nemogućnosti da zarade za pristojan život. Ipak statistika Ureda pučkog pravobranitelja pokazuje da se građani Hrvatske najviše žale na diskriminaciju zbog etničke pripadnosti. Polovina pripadnika nacionalnih manjina u Hrvatskoj izjavila je da je doživela neki oblik diskriminacije, a četvrtina ispitanih hrvatskih građana iskazala je predrasude prema članovima manjinskih zajednica.

Nastavak na Vesti-online.com...