Izvor: B92, 26.Feb.2013, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na šta je sve trošio "Glasnik"
Beograd -- Službeni glasnik je proizvodio knjige koje se ne prodaju, već skladište, tvrdi v.d. tog preduzeća Radoš Ljušić. Bivši direktor: Ponosan sam na svoje rezultate.
Direktor JP "Službeni glasnik" prof. dr Radoš Ljušić danas je, kao što je najavio nakon stupanja na dužnost, podneo novinarima izveštaj o zatečenom stanju.
On je istakao da je izveštaj o poslovanju u 2012. koji je juče u celini usvojio Nadzorni odbor prosledio Vladi Srbije na usvajanje i da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je taj izveštaj dostupan za sve koji žele da ga u celini prouče.
Ljušić je naglasio da je zatekao rasipništvo u 2012, preveliki broj zaposlenih, posebno pod ugovorom, prepun magacin neprodatih knjiga, loše ugovore za saizdavaštvo na štetu "Glasnika" i izuzetno velike rashode, a samo 4 418 000 dinara neto dobiti u prošloj godini, što je za 94,6 posto manje nego u 2011.
“Kada se uporedi 2012. sa 2011. naša dobit je manja za 94,6%. To sve govori koliko smo i kako poslovali. Prosto je nemoguće i neshvatljivo za jednog istoričara, a ne za ekonomistu, da neko obrne milijardu i 500 miliona i da mu od tih milijardu i petsto miliona ostane svega 4 miliona dinara”, kazao je Ljušić.
Rasipništvo je bilo opšta karakteristika prethodnog rukovodstva, tvrdi Ljušić. Kao dokaz napominje da je bilo triput više odštampanih knjiga od planiranog.
Na osnovu stare sistematizacije i postojećeg zakona o JP "Glasnik" iz 1992. prethodno rukovodstvo je od početnih 50 zaposlenih prošlu godinu završilo sa 412 stalno i 67 po ugovoru zaposlenih (479 ukupno). Pri tome je na jednom projektu digitalizacije službenih novina bilo angažovano 29 zaposlenih i taj broj je sveden na troje koji su spremni da posao dovrše do jeseni, rekao je on.
Ljušić je najavio da priprema predlog novog zakona o "Glasniku" i novu sistematizaciju, pošto je starom bio predviđen preveliki broj izmišljenih direktorskih i savetničkih mesta, i kao primer naveo 27 urednika i izvršnih urednika.
“Ovo je za Ginisa. Ne postoji nijedan izdavačka kuća koja ima 27 urednika. Jedan deo naših urednika su honorarci. Rade po ugovorima o delu, a zaposleni su u drugim kućama. Neki među njima su čak i penzioneri. Možete misliti čoveka koji je penzioner, koji ne živi u Beogradu nego u nekom gradu u unutrašnjosti, prima platu u Beogradu od Službenog grasnika. I to znate koliku platu – 66.000”, kaže Ljušić.
Smene, zabrana avansnog plaćanja, raskidanje ugovora, rasprodaja dela voznog parka, zatvaranje nerentabilnih knjižara i objavljivanje, mere su koje Ljušić najavljuje.
Upitan da li će na odgovornost da pozove bivšeg direktora, Ljušić je rekao:
“Zašto bih ga ja pozivao na odgovornost, nisam ja policija. Moje je da saopštim podatke, predao sam danas podatke Vladi, ko hoće to da radi neka radi, moje to nije. Ja sam prošao torturu policije. Ja kada sam predavao svoju vlast gosopdinu Albijaniću, ja sam mu sve predao napismeno. Meni slobodan gavrilović nije pružio ni ruku”.
“Veliki materijal je predat njemu, meni i Vladi, uz potpis svih nas prisutnih. 21. januara sam podneo zahtev za raskid radnog odnosa, i tada otišao kod njega i pozdravio se sa njim”, tvrdi Slobodan Gavrilović, bivši direktor.
Gavrilović uzvraća da je Glasnik u najvećoj krizi dva i po puta povećao prihode, poslovni prostor i broj zaposlenih. “Sigurno može biti grešaka, u životu ljudi greše. Ali, nije bilo manipulacije, nije bilo skrivanja, svaki završni račun je bio objavljen na sajtu, svaki program je bio objavljen na sajtu u moje vreme, svaka javna nabavka i svaki posao”, tvrdi on.
“Najavljuje da će smanjivati produkciju da će otpuštati ljude, ja samo kažem da je to voluntarizam i da je on veliki cenzor. On zbog centzure neće da objavi knjige za koje imamo ugovore, ali to je njegova stvar. Ja se u to ne bih mešao. Svako ima prava da da pečat nekom periodu, pa nek i on svoj da”, prokomentarisao je najavljene mere novog direktora Gavrilović.
Službeni glasnik ove godine proslavlja 200 godina rada. Ljušić kaže da je prethodni elaborat pocepao i najavljuje skromnu proslavu. Ako Vlada bude usvojila njegov predlog, na čelu nove ekipe za proslavu biće njegov stranački kolega, ministar pravde Nikola Selaković.
Ovako to izgleda u brojkama
Ljušić je upozorio da je prema novom Zakonu o javnim nabavkama oduzeto "Glasniku" ekskluzivno pravo da oglašava tendere, osim za sume iznad pet miliona dinara i to će u 2013. biti gubitak od 325 miliona dinara, jer zakon počinje da važi od 1. aprila, a iduće godine će taj manjak iznositi 450 miliona dinara, što će direktno umanjiti prihode preduzeća za više od 45 posto.
Prema usvojenom finansijskom izveštaju u 2012. "Glasnik" je ostvario ukupni prihod od milijardu i 515 miliona dinara, a rashodi su bili milijardu i 482 miliona dinara, dok su rashodi u 2011. bili milijardu i 246 miliona dinara.
Znači, za samo godinu rashodi su se povećali za 236 miliona dinara, što se iskazalo na drastično umanjenoj dobiti koja je u 2011. iznosila 85 miliona 950.000 a u 2012. četiri miliona 418.000 dinara, rekao je Ljušić.
Kao primer novog poslovanja on je naveo da je u januaru ove godine uštedeo već 10 miliona dinara što, kako je rekao, prethodna vlast nije uspela za godinu. Osvrnuvši se na sekundarnu delatnost "Glasnika" - izdavaštvo, Ljušić je naveo da je za 2012. bilo predviđeno da se objavi 185 naslova, a štampano je 458 i to 269 samostalno i 162 u saizdavaštvu.
Ne osporavajući da je bilo čak izuzetno dobrih knjiga Ljušić je skrenuo pažnju na promašena izdanja među kojima je kao najveće gubitnike naveo četiri časopisa koja je izdavao "Glasnik" i pet onih koje je pomagao. Pošto je na svakom od 1.000 primeraka tiraža gubio u proseku 1.900 dinara po primerku, odlučio je da, sa velikim žaljenjem, privremeno obustavi štampanje časopisa do finansijske stabilizacije kuće.
Takođe, kao velikog gubitnika naveo je kiosk izdanja, kojih je bilo 53. Njihov ukupni tiraž bio je 284.330, a prodato je samo 108.483 primerka. Kao najgori primer je naveo brošuru "Pobunite se" štampanu u 22.000 primeraka, a neprodato je ostalo 17.536 i roman Milovana Vitezovića "Lajanje na zvezde" koji je štampan u 15.000, a prodato je do sada 3.000 primeraka knjige. Zbog toga je odlučio da obustavi kiosk izdanja i traži nova rešenja.
Veliki problem su zalihe knjiga i prema njegovim rečima su se u 2012. uvećale za 107 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu, što iznosi 149 odsto pošto su ukupne zalihe sada 586 miliona 439 hiljada dinara.
Ljušić smatra da je to primer neprofitabilnog poslovanja i znak nekontrolisane i haotične produkcije. Kao primere sličnih "nedomaćinskih" vidova poslovanja on je naveo odnos prema magacinskom prostoru, jer je magacin u vlasništvu "Glasnika" dat u zakup jednoj perionici a "Glasnik" je iznajmio drugi za koji je plaćana kirija 7 miliona 204.800 dinara godišnje i davanje pozajmice od 54 miliona 300.000 dinara "Prosveti" u Čačku, a umesto da se pozajmica vrati, Vlada je pripojila "Prosvetu" "Glasniku" i povećala broj zaposlenih za 13, a pozajmica je propala.
Među saizdavačima koji su pokrili autorske honorare a prepustili sve ostale troškove "Glasniku" Ljušić je naveo "Dangraf", "Beogradsku knjigu" i "Čigoju", koji su umesto učešća u novcu dali "Glasniku" primerke knjiga koje su ostale neprodate.
Ljušić je najavio da će tokom 2013. maksimalna štednja obuhvatiti smanjenje voznog parka, zabranu avansnog plaćanja za bilo koji ugovor (po deset godina su unapred plaćali kiriju za knjižare), raskidanje ugovora sa honorarnim saradnicima osim onih za koje će se pokazati da su neophodni jer će njihovi zadaci biti raspoređeni na stalno zaposlene.
Prema njegovoj "dijagnozi", javna preduzeća kojima pripada i "Glasnik" propadaju zbog rasipništva, nezainteresovanosti zaposlenih i njihovog prevelikog broja.
On je preporučio novoj ekipi, s Nikolom Vujičićem, koga je postavio za direktora izdavaštva, na čelu, da se orijentišu na profitabilne knjige, a veoma retko da se objavljuju dela koja su od izuzetnog značaja za srpsku kulturu, da se pažljivo preispitaju svi ugovori koji su do sada sklopljeni, jer su u nekim slučajevima bili angažovani ljudi koji su bili zaposleni na jednom do dva druga mesta ili su bili penzioneri.
Prema njegovim rečima, ubuduće će se poštovati zadata procedura da svaki rukopis odlazi direktoru izdavaštva, koji je dužan da ga prosledi, ukoliko smatra da rukopis to zaslužuje, uredniku određene edicije i da će zbog štednje izdavački plan za 2013. verovatno biti prepolovljen. To ne znači, dodao je Ljušić, da se neće veća pažnja posvetiti vrhunskoj beletristici primerenoj renomeu "Glasnika".
"Evropske integracije" gase Službeni Glasnik?
Izvor: Mondo, 26.Feb.2013
Direktor Službenog glasnika Radoš Ljušić optužio je prethodnu upravu za nedomaćinsko poslovanje i kazao da je ta institucija u 2013. godinu ušla sa gubitkom od 325 miliona dinara...Na konferenciji za novinare, Ljušić je kazao da je Službeni glasnik, od državne institucije osnovane da opslužuje...
