Izvor: Večernje novosti, 02.Maj.2013, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na skeli mesečno poginu trojica radnika

POGINULI radnici pri kopanju rova, kad se na njih odronila zemlja. Zaposleni u EDB preminuo od strujnog udara. Na graditelja pala metalna oplata i ubila ga... Ukupno je 26 ljudi prošle godine poginulo na radnom mestu, a još 13 je preminulo naknadno, u bolnici, od zadobijenih povreda. To znači, u proseku, skoro troje mesečno.Surova statistika pokazuje: 22 stradalo na građevini, devetoro u industriji, troje u saobraćaju i skladištenju, dvoje u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribolova... To je i dalje alarmantno, uprkos tome što je stopa smrtnosti u odnosu na godinu ranije smanjena za sedam odsto, a broj stradalih u poređenju s prethodnim godinama prepolovljen.Prema podacima dostavljenim “Novostima” iz Inspektorata rada, najkritičnija je bila 2004, kad je zabeleženo čak 58 smrtnih povreda (više nego jedna nedeljno). Dve godine kasnije bilo ih je 54, a 2008. godine - 42. Crne brojke upalile su lampice, pa je od 2009. broj smrtnih ishoda u padu. Ali ne i broj povreda, koje premašuju hiljadu godišnje! Inspektori rada izvršili su lane 1.243 inspekcijska nadzora zbog povređivanja i smrti.- Čak 84 odsto svih povreda dogodilo se u građevini i industriji, a smrtno stradali su bili muškarci, od kojih je dve trećine staro između 46 i 60 godina - kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata rada.Povrede se najčešće dešavaju na teškim fizičkim poslovima, u 88 odsto slučajeva u prvoj smeni. Pošto većina povređenih ima treći i četvrti stepen stručne spreme, inspektori rada zaključuju da je najčešći uzrok povreda upravo njihova nedovoljna osposobljenost.Više od trećine pogine na poslu tako što padne sa visine, a otprilike četvrtinu ubije strujni udar. Ima i onih koje ubiju pokretni delovi mašina ili neki predmet koji padne s visine. Jedan broj se utopi, a neki stradaju i od eksplozije. U Inspektoratu još kažu da, uprkos uvreženom mišljenju da mahom stradaju angažovani “na crno”, 80 odsto stradalih ima zasnovan radni odnos.ČEŠĆE NENAJAVLJENE KONTROLE OSIM redovnih inspekcijskih nadzora, Inspektorat organizuje i dodatne nenajavljene kontrole na gradilištima. - Posebna pažnja posvećuje se nadzoru u visokorizičnim sektorima i kod posebno osetljivih grupa (ženska radna snaga, stariji, osobe sa invaliditetom). Ovo je u poslednjih osam meseci dovelo do smanjenja smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodima - kaže Peurača.- Petina svih nesreća pogodi radnike “na crno”, koji obavljaju povremene i sezonske poslove, jer se nedovoljno vodi računa o njihovoj kvalifikaciji i stručnosti - kaže Peurača.Pošto od poslodavaca retko dobijaju adekvatnu zaštitnu opremu, šlem i zaštitni opasač, to i rad u neobezbeđenim iskopima ili na visini, može biti fatalan. Na spisku najugroženijih zanimanja su: NK radnici, armirači, tesari, zidari, vozači viljuškara i teretnjaka, automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari-zavarivači.Milinko Popović, iz Granskog sindikata građevinarstva ASNS, tvrdi da je broj povreda za 15-20 odsto veći od zvanične statistike, jer poslodavci ne prijavljuju sve povrede, da ne bi bili sankcionisani.- Veliki broj štedi isključivo na radnicima. Ako treba da kupe 10 šlemova, kupe tri. Čizme i rukavice su lošeg kvaliteta. Zaposleni “na crno” često dogovore samo dnevnice, pa rade u svojim patikama - kaže Popović.Najosnovnija zaštitna oprema, inače, košta oko 5.000 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...