Izvor: B92, 08.Jul.2016, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Na samrti joj nisu dozvolili da se oprosti od psa..."
Ugledna hrvatska psihološkinja Mirjana Krizmanić otkriva zašto je napisala knjigu o životinjama, čija je važna terapeutska uloga potcenjena na ovim prostorima.
"Moja prijateljica je umirala u bolnici i mnogo je želela da vidi svog psa. Ali, uprava bolnice joj to nije dozvolila. Umrla je, a nije videla to malo biće koje je obožavala. To mi je dvostruko slomilo srce: nje više nije bilo, a bolela me je i činjenica da niko od nas nije mogao da joj pomogne u ostvarenju želje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << To je jedan od razloga zbog kojih sam počela da razmišljam o položaju životinja u našoj zajednici i koliko se potcenjuju”, rekla je psihološkinja Mirjana Krizmanić za Jutarnji list.
Povod intervjua je njena nova knjiga “O životinjama i njihovim ljudima”, koja se bavi ulogom životinja u našim životima. Reč je o prvoj takvoj knjizi na ovim prostorima, a Krizmanić u njoj navodi da nam kućni ljubimci (uglavnom psi i mačke, ali i druge životinje) pomažu na stotine načina. Najviše starijim, usamljenim ljudima, da se osećaju bolje i budu zdraviji.
Stručnjaci preporučuju roditeljima da dete odrasta uz psa: ne samo zato što će biti manje sklono alergijama u kasnijem životnom dobu nego i zato što su djeca koja su odrasla uz životinju odgovornija, ali i svesnija drugih bića oko sebe, s obzirom na to da u detinjstvu posmatraju biće koje ne verbalizuje svoje potrebe na ljudski način, uče njegov govor tela i shvataju kada mu je šta potrebno. Kasnije tu istu veštinu primenjuju kod ljudi.
Osim toga, psi su dobri dijagnostičari: znaju kada će njihov vlasnik imati epileptični napad i čine sve da se on pritom što manje povredi – na primer, dešava se da legnu na vlasnika da se ne bi povredio ‘udarajući’ oko sebe.
Takođe, dokazano je da mogu da nanjuše rak gušterače, debelog creva i dojke i to signalizuju svojim vlasnicima, objašnjava Krizmanić.
Ali, u knjizi se ističe i da je dovoljno samo pomaziti psa ili ga pogledati u oči da nam poraste nivo oksitocina.
Krizmanić navodi celi niz situacija u kojima životinje pomažu ljudima - kako emocionalno tako i fizički. U radu ih koriste vojska i policija, ali širom sveta ih sve više traže bolnice, domovi za penzionere i razne rehabilitacione ustanove.
"Nekada davno imala sam pse, a sada imam mačku. Iz ličnog iskustva, ali i iz posmatranja drugih ljudi, kao i proučavanja brojnih istraživanja, shvatila sam da životinje mnogo znače ljudima. Prave im društvo i olakšavaju bolest. Životinje su naše veliko bogatstvo, ali ih ne cenimo dovoljno i ne zahvaljujemo im se na onome što čine za nas" kaže Krizmanić.
Postoji dobar razlog zašto je knjiga objavljena pred sam početak leta – psihološkinja želi da pojedine ljude podstakne na to da ne ostave svoje ljubimce na ulici kad odu na more.
"U ovo doba godine broj napuštenih životinja dvostruko je veći nego inače. Želela sam da na svoj mali način doprinesem tome da crna statistika bude možda malo manje crna - možda ljudi shvate neke stvari o svojim ljubimcima, vide koliko im oni dobrog čine i ne bace ih na ulicu" zaključila je Krizmanić.
.jpg)
