Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jan.2010, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na proveri Statut i informisanje

BEOGRAD - Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić najavila je da će se "na proveri" te ustanove prioritetno naći zakoni i propisi od šireg društvenog značaja, kao što su Statut Vojvodine i Zakon o javnom informisanju.

Predsednica Ustavnog suda je u intervjuu Tanjugu rekla da je među prioritetima u radu najviše sudske instance i ocena ustavnosti Zakona o lokalnim izborima.

"Javna rasprava u okviru ocene ustavnosti osporenih odredaba tog zakona, koje se tiču blanko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ostavki, trebalo bi da bude održana već do kraja januara", rekla je Nenadić.

Ona je navela da će prvo tromesečje ove godine u Ustavnom sudu biti posvećeno odlučivanju po predlogu Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada "Nacionalnog stroja“, "Obraza“ i pojedinih navijačkih grupa.

Pred Ustavnim sudom još uvek se nalazi jedan broj predmeta iz ranijih godina o kojima se odlučivanje više ne može odlagati, rekla je Nenadić i dodala da je smanjena efikasnost te sudske instance posledica činjenice da ona i dalje funkcioniše u nepotpunom sastavu.

Nedostatak pet sudija pitanje je koje, kako je navela, već treću godinu opterećuje rad Ustavnog suda i koje u najkraćem periodu valja rešiti.

"Konstituisanjem Vrhovnog kasacionog suda, Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca najzad su se stekli svi neophodni uslovi da Ustavni sud bude kompletiran izborom petoro nedostajućih sudija“, smatra Nenadić.

Ona je istakla da već duže vreme insistira na popuni Ustavnog suda sudijama visoke kompetencije i odgovornosti, jer je to nužno za ostvarivanje ustavne uloge te institucije.

Rad Suda dodatno će otežati odlazak sudije Stanke Milanović, u skladu s njenim zahtevom Narodnoj skupštini da je razreši dužnosti sudije Ustavnog suda.

Bosa Nenadić je izrazila očekivanje da će odluka o prestanku funkcije sudije Milanović biti praćena istovremenim izborom drugog sudije na njeno mesto, kako bi se obezbedili uslovi za nesmetan rad i odlučivanje Ustavnog suda u sastavu od 10 sudija.

Predsednica Ustavnog suda osvrnula se i na institut ustavne žalbe, koja je ustanovljena 2006. kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda.

Prema njenim rečima, od 2006. godine do danas Ustavnom sudu podneto je blizu 5.000 ustavnih žalbi, od čega je od početka 2009. godine uloženo gotovo 3.000.

"Svojevrstan rekord u pogledu podnetih ustavnih žalbi dostigli smo krajem minule godine, kada je u Sud pristizalo u proseku 35 ustavnih žalbi dnevno“, navela je Nenadić.

Ona je precizirala da se građani Ustavnom sudu najčešće obraćaju zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, prava na imovinu, ustavnog načela zabrane diskriminacije ili posebnih prava okrivljenih u krivičnom postupku.

Prema rečima Nenadićeve, tokom ove godine može se očekivati daleko veći broj ustavnih žalbi, s obzirom da su građani daleko informisaniji o mogućnostima da zaštite svoja prava tim putem.

Ona je podsetila da je stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da se građani Srbije mogu obratiti tom sudu tek ako su prethodno zaštitu svojih prava tražili i pred Ustavnim sudom.

"To zahteva da Ustavni sud bude organizovan i da funkcioniše kao sat. U suprotnom, ugušićemo se u velikom broju nerešenih predmeta“, ocenila je Nenadić. Ona je navela da je Ustvani sud do sada usvojio 124 ustavne žalbe, najčešće zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravično suđenje ili prava na pravno sredstvo.

Prema njenim rečima sud je do sada rešio 1.572 ustavne žalbe, a meritorno je odlučio o 380 ustavnih žalbi.

"Činjenica da usvajajuće odluke po ustavnim žalbama čine jednu trećinu meritornih odluka govori o itekako visokom procentu usvojenih ustavnih žalbi“, istakla je Nenadić.

Ona je ocenila da je to posledica sistemskog problema srpskog pravosuđa, jer postupci pred redovnim sudovima traju neopravdano i nerazumno dugo.

Govoreći o najavama da bi Ustavni sud mogao biti preseljen u Sremske Karlovce, Nenadić je ocenila da je to rešenje koje može da zadovolji kriterijume potrebne za adekvatnim smeštajem tog suda.

Prema njenim rečima, izmeštenost Ustavnog suda van prestonice ne bi bila osobenost Srbije, jer to nije retka praksa ni u drugim evropskim zemljama, poput Nemačke, Švajcarske, Rusije, Slovačke ili Češke.

U pogledu komunikacije Ustavnog suda sa strankama u fazi preseljenja, Nenadić je ocenila da bi u tom procesu verovatno moglo doći do određenih poteškoća.

Međutim, kako je navela, ne treba zaboraviti da, za razliku od redovnog sudstva, Ustavni sud, pre svega, dela i odlučuje na bazi pisanih podnesaka.

"Sud će svakako biti informatički tako opremljen da građanima bude omogućena brza komunikacija i od velike važnosti je da pre preseljenja suda budu obezbeđeni svi neophodni uslovi za nesmetano i efikasno funkcionisanje.

Ukazavši da Ustavni sud trenutno ne raspolaže sa dovoljno prostornog kapaciteta za rad, Nenadić je rekla da ta sudska instanca za sedište mora dobiti zgradu koja će dostojno reprezentovati i sam Ustavni sud i državu Srbiju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...