Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pregled u maju
Zdravim osobama koje mnogo rade, i to u stresnim uslovima, lekari savetuju da jednom godišnje, najbolje svakog proleća, provere svoje zdravlje
„Zašto da idem lekaru kada me ništa ne boli i osećam se dobro”, uobičajena izjava u našim uslovima života, ali u zemljama gde je razvijena preventivna medicina, obaveza je zaposlenih da bar jednom godišnje kontrolišu zdravlje. To se obično obavlja u prijatnom ambijentu u kojem se ne razgovora o bolesti već o zdravlju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tada razmišljanja o zdravlju nisu briga, strah i pribojavanje, već se odlazak lekaru shvata kao dobra navika koja treba da održi naše radne sposobnosti i sačuva kvalitet života.
Takav preventivni pristup zdravlju prihvatila je još 1994. godine bolnica „Bežanijska kosa”, po modelu klinike „Mejo” (SAD), i sprovodi ga u svom „Medik programu”.
Dr Dušan Vukotić, hirurg iz pomenute bolnice, kaže da je preventivna medicina u 20. veku postala ravnopravna sa kurativnom i da je donela veliki napredak čovečanstvu, jer ne samo da sprečava pojavu i napredovanje bolesti, već se zalaže za pravovremenu primenu svega što može da unapredi zdravlje pojedinaca i zajednice. Preventivna medicina je i neuporedivo jeftinija od lečenja.
Nije dovoljno dobro se osećati
Mi se prema svom zdravlju, nažalost, ponašamo kao da će trajati čitavog života, ma šta činili. Uzimamo tešku hranu, pušimo, prekomerno konzumiramo alkoholna pića, ne krećemo se dovoljno i smatramo da ćemo se uvek dobro osećati kao sada.
– Dobro osećanje proizilazi iz psihičke i fizičke ravnoteže, ono jeste merilo zdravlja – saglasan je dr Vukotić – pa ipak, treba biti umeren i oprezan zato što smo izloženi i mnogim nepovoljnim uticajima sredine.
Osim toga, između zdravlja i bolesti postoji niz etapa koje ne upozoravaju kao crvena signalna lampica, već samo diskretno nagoveštavaju da je narušena ravnoteža organizma. Naš sagovornik savetuje da, ma koliko bili opterećeni obavezama, uvažimo svaki nagoveštaj bolesti, kao što su slabost, preterano zamaranje, učestali bolovi, nesanica ili umor posle jutarnjeg ustajanja, poremećaj seksualne aktivnosti, pojava krvi u stolici ili ispljuvku, kašalj koji ne prolazi i više meseci...
Trebalo bi da i bez ikakvih simptoma jednom godišnje obavimo rutinske preglede da bi nas zdravlje dobro služilo. Ne treba zaboraviti da se genetski predodređene porodične bolesti ne moraju uvek ispoljiti, ali se mogu tiho razvijati dugo vremena pre nego što pokažu znake. Utvrđivanje nasledne sklonosti i njeno rano otkrivanje, u mnogim slučajevima može sprečiti bolest i sačuvati radnu sposobnost.
– Naš preventivni program je osmišljen prvenstveno za prezauzete zdrave ljude, ali i druge koji žele da dođu do brze dijagnoze. Za pet do sedam časova mogu biti obavljeni svi pregledi. Ovaj zdravstveni paket obuhvata internistički pregled, kompjuterizovani EKG, kompletna laboratorijska ispitivanja, ultrazvučni pregled srca i trbuha, spirometriju i određivanje plućnih funkcija, test opterećenja srca, pregled oftalmologa, psihijatra, onkologa, fizijatra i ginekologa.
Prvobitno je to bio program za menadžere, budući da su oni izloženi stalnom stresu, a nemaju vremena da idu na višednevnu kontrolu u dom zdravlja. Odziv je bio vrlo dobar, i do sada je obavljeno 120.000 kontrolnih pregleda i edukacija da bi korisnici prihvatili zdrav način života. Mnogi su dolaskom u naš centar prvi put razumeli značaj povišenog holesterola i krvnog pritiska za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Prihvatili su promene životnih navika i lečenje, korigovali masnoće u krvi i time otklonili uslove za pojavu bolesti. Da nisu to učinili, već za šest do deset godina, ti ljudi bi oboleli od kardiovaskularnih bolesti, neki bi i prestali da rade – navodi naš sagovornik.
Potpun pregled za jedan dan
Periodičnim pregledom se utvrđuje zdravlje organa i sistema koji su pod najvećim rizikom ili su podložni promeni funkcije zbog starenja. Utvrđuje se smanjenje funkcije organa starenja, pre nego što se one ugase napredovanjem bolesti.
– Dobri saveti imaju za cilj da zaštite zdravlje, a ne da uplaše – objašnjava dr Vukotić. Strah od saznanja da nešto nije u redu s našim organizmom može da nas zaustavi u donošenju odluke da odemo na pregled. Zbog toga se mnoge teške bolesti otkrivaju tek kada uzmu maha, a mogle su biti sprečene ili izlečene da su otkrivene na početku. Jedna od takvih bolesti je i tumor debelog creva koji se dugo razvija pre nego što se otkrije. Oni koji imaju simptome kao što su zatvor, proliv, krv u stolici, anemiju i gubitak u težini, bez ustezanja treba da ih saopšte lekaru da bi im uradili laboratorijske preglede i pregled najnovijim, 64-slajsnim skenerom.
– Dijagnostika u našem centru – navodi dr Vukotić – planira se posle dobro obavljenog kliničkog pregleda i razgovora sa korisnikom. Po potrebi se može dopuniti magnetnom rezonancom, skenerom, holter monitoringom i gastroskopijom. Na realizaciji ovog programa radi 200 specijalista, od kojih su 40 magistri, doktori nauka i profesori. Stručnjaci KBC „Bežanijska kosa” s ponosom ističu da su sadržaji i kvalitet pregleda nastali visokom edukacijom za rano otkrivanje procesa koji izazivaju bolesti i kažu da i članovi Srpske akademije nauka redovno dolaze na sistematski pregled.
Odgovorni smo prema sopstvenom zdravlju i dužni da brinemo o njemu. Poslednjih godina, sa pojavom epidemija hroničnih bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca i krvotoka i druge, učestalih infekcija virusom HIV i virusima HPV, i u našoj zemlji se različitim zdravstvenim kampanjama nastoji da se građani više angažuju na sprečavanju bolesti. Sve je više onih koji prihvataju stav da je za srećan i profesionalno uspešan život važno dobro zdravlje i da je cena njegovog gubitka prevelika. Sve što se pravovremeno učini u otkrivanju bolesti povećava izvesnost njenog izlečenja i neuporedivo je jeftinije od kasnijeg lečenja.
Vera Bošković
----------------------------------------------------------
Zadovoljni pacijenti
Pored korisnika „Medik programa" koji tu uslugu plaćaju, saznajemo od dr Dušana Vukotića da KBC „Bežanijska kosa" prima neuporedivo više pacijenata s uputom, kojih u proseku ima oko 700 dnevno. U ovom Kliničko-bolničkom centru biva pregledano oko 250.000 pacijenata godišnje, od kojih 18.000 ostaje na bolničko lečenje. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, KBC Bežanijska kosa se nalazi na drugom mestu po zadovoljstvu pacijenata načinom pružanja usluga.
[objavljeno: 26/04/2008.]
