Izvor: Blic, 17.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pregled kod komšije
Kad se razboli neki meštanin iz ćuprijskog sela Senja, ne mora po svaku cenu da ide u Dom zdravlja ili bolnicu. Dovoljno je da preskoči komšijski plot i eto ga na pregledu bez uputa i čekanja. Jer na 25 stanovnika tog sela dolazi jedan lekar, a gotovo da nema kuće iz koje neko nije zaposlen u zdravstvu sa višom ili srednjom školom.
Verovatno nigde u svetu ne postoji takva koncentracija zdravstvenih radnika koji žive ili su rodom iz jednog sela. Senjani zbog toga imaju privilegovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << status, jer ne čekaju kod svojih komšija lekara red za pregled. Ali Senje ne zaostaje ni u drugim visokoškolskim disciplinama. Iz 300 domova u tom selu poniklo je preko 150 fakultetski obrazovanih ljudi, a među njima je najviše doktora medicine, više od 40.
- Senje je selo lekara. Sredinom prošlog veka domaćini iz Senja počinju da šalju svoju decu na visoke škole i fakultete, a najviše na medicinu i vojne škole - navodi mr dr Jovan Antić, takođe lekar i živa enciklopedija života u Senju.
Viševekovna tradicija zdravstva u Senju, navodi mr dr Antić, datira od dolaska sinajita Sisoja koji je na poziv kneza Lazara Hrebeljanovića formirao azil za lečenje tadašnjih vlastelinskih porodica u blizini manastira Ravanica. Tu je radila monaška škola, a sredinom 19. veka formirana je osnovna škola.
- Domaćini u Senju tradicionalno su negovali obrazovanje dece. Takmičarski duh u dostizanju što većeg nivoa znanja i umenja, među porodicama, veoma je razvijen. Status visokoškolski obrazovanog čoveka u Senju je veoma cenjen, pa je to pobuđivalo i interesovanje dece da napreduju u tom smislu - kaže prof. dr Ljubomir Marić, lekar i aktuelni predsednik opštine.
Rudnik uglja je za Senjane bio pravo otkrovenje, jer su mnogi meštani, pored rada u rudniku, naučili svetske jezike, francuski, nemački, ruski i engleski, a u njihovom obrazovanju nezaobilazan značaj pripada manastiru Ravanica u čijoj neposrednoj blizini se selo nalazi.
- S pravom se Senje naziva selom lekara i uopšte intelektualaca. Prvi Senjanin koji je krenuo na medicinu i bio preteča za nas ostale jeste dr Lana Todorović. Imao je blizak kontakt sa selom, nije se odvajao od meštana, a pre svega bio je dobar čovek i izuzetan lekar. Možda nam neki zameraju to što zauzimamo najvažnije funkcije u gradu, ali reč je o prirodnom stanju i normalno je da imamo uticaj na lokalnom nivou. Meštani se ne ustručavaju da nas pozovu telefonom i zatraže pregled ili savet iz neke druge oblasti. Oni sa ponosom ističu da nas poznaju, uvažavaju i mi im uvek izlazimo u susret i na taj način odužujemo dug prema Senju - ističe dr Svetlana Miljković, neuropsihijatar i direktorka Visoke medicinske škole u Ćupriji.
