Izvor: Blic, 23.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pomolu proevropska vlada
Stranački pregovori o formiranju parlamentarne većine, potrebne za izbor nove vlade, u normalnim prilikama bili bi završeni i pre isteka ustavnog roka za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine (mesec dana od saopštavanja konačnih rezultata izbora). Kako su političke stranke u Srbiji daleko od normalnih, moglo bi se zaključiti da smo dosta daleko i od izbora nove vlade. Ovo tim pre što obe moguće vladine koalicije zavise od dogovora sa koalicijom SPS-PUPS-JS, koja, prema očekivanjima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tvrdi pazar i diže cenu. To, međutim, ne znači da će se ponoviti prošlogodišnji maratonski četvoromesečni, odnosno tromesečni pregovori (posle konstituisanja Skupštine) između DSS i DS oko formiranja vladine koalicije.
Glavni problem je u vrlo složenom i protivrečnom političkom i ideološkom položaju SPS-a, a time i koalicije SPS-PUPS-JS. Istina je da je u pogledu nacionalne i s njom povezane opšte državne politike i njenog razumevanja od većine članstva SPS-a, pogotovo starijeg, ova partija realno bliska sa DSS-NS i radikalima. S druge strane, u suštinskom ideološkom i programskom pogledu SPS, kao partija levice, daleko je bliža DS-u kao partiji sa socijaldemokratskom i evropskom orijentacijom. Bitna karakteristika i zajednički imenitelj politike SPS i DS je socijalna pravda i naglašena socijalna funkcija države. Nema, međutim, nikakve sumnje u to da visoke u humane ciljeve u sferi socijalne politike, socijalisti, odnosno koalicija SPS-PUPS-JS ne mogu ostvariti ako se priključe koaliciji DSS-NS i radikala. Naime, finansijski izvori za ostvarivanje takve politike nalaze se u intenzivnom ekonomskom razvoju Srbije sa glavnim osloncem na fondove EU i na veliki priliv evropskih privatnih investicija i kredita. To je jedini put do velikog povećanja nacionalnog dohotka, zapošljavanja i plata kao glavnih izvora socijalnih fondova namenjenih većim penzijama, zdravstvu, socijalnoj i dečjoj zaštiti, obrazovanju dostupnom svim građanima i sl. Da bi tako zamašne i veoma skupe socijalne projekte finansirala vlada radikala, DSS-NS i SPS-PUPS-JS, kojoj bi „njenom rukom" bila zatvorena evropska vrata, ona bi, kao i u prošloj deceniji, nužno pribegla inflatornom finansiranju budžeta i bila bi veoma kratkog veka. Time bi Srbija pretrpela ogromnu i dugoročnu ekonomsku i političku štetu.
Vrh koalicije SPS-PUPS-JS veoma je svestan tih činjenica i rizika, a SPS i rizika po svoju demokratsku i evropsku perspektivu, pogotovo ako pretenduje na članstvo u Socijalističkoj internacionali. Drugim rečima, ako bi se priključila koaliciji radikala i DSS-NS, SPS bi uskoro bila suočena sa nepremostivim finansijskim preprekama za ostvarenje svoga socijalnog programa, a time i gubitkom poverenja svojih birača. A u demokratskom i ideološkom smislu faktički bi se vratila u status nacionalističko-populističke partije iz prošle decenije koja ne prihvata evropske demokratske i druge vrednosti. U tom smislu ohrabruju izjave iz vrha SPS i Jedinstvene Srbije da su protiv poništavanja nedavno potpisanog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP), što je glavno izborno obećanje DSS-NS i radikala. Posebnu političku težinu ima zahtev lidera Jedinstvene Srbije, D. Markovića da koalicija SPS-PUPS-JS prekine pregovore sa radikalima i narodnjacima zbog njihove najave da će poništiti SSP, kao i da otpočne pregovore sa koalicijom „Za evropsku Srbiju". Takođe, ozbiljnu pažnju zaslužuju izjave lidera JS, D. Markovića i potpredsednika SPS, M. Mrkonjića da bez oslonca na fondove EU i velike investicije iz Evrope, nema uspešnog ekonomskog razvoja Srbije, a time ni ostvarivanja ambicioznog socijalnog programa SPS, odnosno koalicije SPS-PUPS-JS.
Nema, dakle, sumnje da su glavni politički principi i razlozi za ulazak SPS, odnosno koalicije SPS-PUPS-JS u vladajuću koaliciju, zasnovani na opredeljenju za nastavak evropskih integracija, što podrazumeva ratifikaciju, a ne poništavanje SSP, na borbi za očuvanje državnog integriteta Srbije i na politici i programu socijalne pravde i solidarnosti. A to su upravo temeljni principi i koalicije „Za evropsku Srbiju". Između antievropskih opredeljenja, nacionalističkih i populističkih fraza radikala i DSS-NS o Kosovu i socijalnoj pravdi, s jedne strane, i realno ostvarivog ubrzanog ekonomskog, socijalnog i evrodemokratskog razvoja Srbije, s druge strane, sasvim je logično da se rukovodstvo SPS opredeli za siguran evropski put Srbije i za demokratsku perspektivu svoje partije. A sa prvim značajnim ekonomskim i socijalnim učinkom proevropske vlade, politički animozitet dela članstva SPS prema DS ubrzano će nestajati. Uostalom, i DS je u međuvremenu doživela bitne programske i političke transformacije od partije klasičnog centra do partije sa socijaldemokratskom orijentacijom, što se u novije vreme s razlogom sve više naglašava.
Za uspeh državne, ekonomske, posebno investicione i socijalne politike Srbije kao celine, jedna od bitnih pretpostavki jeste da koalicija koja bude formirala novu vladu bude „preslikana" i na lokalnom nivou. Takav scenario je moguć u okviru široke proevropske koalicije čiji bi deo bila i koalicija SPS-PUPS-JS.
U trenutku kada predsednik DS, B. Tadić poziva koaliciju SPS-PUPS-JS na formiranje proevropske „nacionalno odgovorne vlade na bazi nacionalnog pomirenja", kada iste poruke stižu iz Brisela, Vašingtona i vrha Socijalističke internacionale, skoro je nezamislivo da SPS kao stranka i koalicija oko nje to ne razumeju kao izuzetnu čast i ne iskoriste tu jedinstvenu, čak istorijsku šansu. Kako za Srbiju tako i za sebe.
