Izvor: Radio 021, 20.Sep.2015, 21:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na platu čekaju i više od dve godine
Veliki broj poslodavaca ne ispunjava redovno obaveze prema zaposlenima, iako je to jedno od osnovnih prava. Više od 100.000 radnika ne pamti kad je primilo zaradu, a Ustavni sud i dalje ćuti.
Oko 600.000 radnika u Srbiji prima platu sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, dok gotovo 100.000 zaposlenih uopšte godinama nije dobilo ni dinara. Prosek "čekanja" zarađenog novca, kod radnika kojima kasni plata, više je od dve godine, a sve je manje onih koji se mogu pohvaliti redovnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << isplatom. Koja su prava srpskog radnika i kako može da ih ostvari u situaciji kada ga zakon štiti, a u stvari je potpuno nezaštićen?
Iako poslodavci imaju obavezu da isplate zaposlenom zaradu u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktima, većina vlasnika i direktora firmi za propise ne mari. Jedno od osnovnih prava, koje proizlazi iz rada je pravo na zaradu, tvrde u Inspektoradu za rad, te je odredbom člana 16. Zakona o radu propisano da je poslodavac dužan da isplati platu najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Za Zlatu Zec, iz Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", to je samo formalno proklamovano pravo koje u praksi niko ne poštuje, kao ni većinu parametara pomenutog propisa za koji se vlast toliko zalagala.
Ne postoji način da se kontroliše poslodavac - kaže Zoran Mihajlović. - Tražili smo da se u novi zakon unese da se neisplaćivanje plate tretira kao krivično delo, ali ništa od toga. Mogućnost da zaposleni može platnom listom preko suda da naplati to što mu poslodavac duguje je potpuno nezamisliva u našoj zemlji. Broj onih koji su to ostvarili je zanemarljiv.
- Po našim procenama, između 150.000 i 200.000 radnika prima u Srbiji minimalac, a više od 100.000 njih ne pamti kad je dobilo zaradu - kaže Zec. - Prosek kašnjenja koverte je 26 meseci. U naš sindikat stigle su tim povodom 22 ustavne predstavke na koje Ustavni sud nikada nije odgovorio. Kada se obratimo inspekciji rada, oni kažu da nisu nadležni.
Zec naglašava da pune tri godine reprezentativni sindikati traže osnivanje sudova rada. Inicijativa je prihvaćena, ali je ostala samo mrtvo slovo na papiru, dok radni sporovi u regularnim sudovima traju godinama.
- Ljudi su bezvoljni, boje se, teško je izvesti kritičnu masu na ulicu, a drugih načina borbe više nemamo - kaže Zec. - Pozivali su se na isplatni listić, koji ima svojstvo menice i koji će navodno pomoći radnicima, ali poslodavci više i ne daju listiće. Kada ih inspekcija opomene, oni jedan mesec daju listić, onda je sledeći opet bez zarade, pa ukrug. Nijedan kontrolni državni mehanizam ne funkcioniše u ovoj oblasti.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da novi zakon o radu nije doneo nikakve promene u redovnosti isplate zarada.
