Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na orozu prst čuva krst
Na orozu prst čuva krst
DEČANI - Zveckanje oružja italijanskih vojnika oko manastira Visoki Dečani i čelična oklopna vozila od 1999. godine remete bogougodni mir u sleđenoj tišini. Oko srpske srednjovekovne svetinje, od jula 2004. na listi svetske kulturne baštine, prefarbane putokazne table sa oznakom Visoki Dečani koje su označavale strelicom put za manastir. Nijednu noć nisu ostale da budu čitave, u opštini Dečani u kojoj je 100 odsto albanskog stanovništva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Na pola kilometra od manastira punkt italijanskog Kfora okružen džakovima peska. Rampa preko puta obmotana bodljikavom žicom, par betonskih piramida pored punkta i tri čelična 'španska sedla'. Samo monaško bratstvo ulazi bez kontrole. Na ulazu u manastir stražare italijanski vojnici, s puškama u rukama i prstom na obaraču. Na orozu prst čuva krst, u pravom smislu. Tu su i dva manja oklopna vozila sa puškomitraljezima.
Oko manastira par stranih vojnika iz drugih zona Kosova uprli oči u Visoke Dečane. Druga grupa od pet-šest vojnika izlazi iz manastira.
- U manastir najčešće dolaze strani vojnici i službenici Unmika. Dive se manastiru i obavezno kupe knjigu o manastiru, razglednicu, ikonu ili nešto drugo iz crkve - priča protosinđel Sava Janjić. Kaže da je odmah nakon rata 1999. u manastir dolazilo i nekoliko albanskih porodica da se moli.
- Nekima je svetinja pomogla pa su dolazili da se zahvale. Dolaze krijući se od svojih sunarodnika. Da nije toga, sigurno bi ih bilo i više. Brojni su zahvalni jer su ovde bili sve vreme bombardovanja 1999. godine - seća se otac Sava.
Posle Hilandara u Visokim Dečanima je najveće monaško bratstvo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U Dečanima je više od 30 monaha, i to je zajednica u kojoj svi nešto rade. Svi imaju posebna zaduženja u manastiru i mini ekonomiji, od koje se uglavnom izdržavaju.
U drugom delu dvorišta, uz Dečansku Bistricu gradi se novi konak. U blizini su duborezačka i umetnička radionica gde monasi posle službe rade ikone, freske... a u duborezačkoj radionici krstove, ikonostase i druge crkvene predmete. Umetničkom radionicom rukovodi otac Arsenije, a glavni duborezac je otac Dimitrije.
- Stvaramo se smesom žumanceta i sirćeta na zlatnoj i platinastoj podlozi. Ikone slikamo od dva-tri do 30 dana ako ima više likova na njoj - objašnjava otac Arsenije.
U opasnom okruženju, pored službe Bogu na prvom mestu, monaško bratstvo obavlja poslove i iz svoje mini ekonomije od sedam-osam krava, stotinak košnica pčela, a već vekovima proizvode poznato dečansko vino. Ovim poslom rukovodi otac Marko koji najviše vremena provodi u dečanskoj vinariji u Velikoj Hoči gde manastir više od pet vekova ima svoj podrum vina i lozove rakije. Ove godine su monasi na svom imanju u Velikoj Hoči zasadili najbolje sorte grožđa. U ekonomskim prostorijama u manastiru letos su montirali najsavremeniju mlekaru u kojoj se sir pravi 'na dugme'. Proizvode i čuveni borov med.
Ove, 2005. godine navršilo se ravno 670 godina od završetka gradnje Visokih Dečana, nikad rušenog ni paljenog manastira. Verujemo da će tako ostati i ubuduće. Z. V. Vlaškalić
