Izvor: Politika, 11.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na lokalnom nivou odlučuje ugled, a ne stranka
Na lokalnim izborima veći značaj od stranačkog vrha imaju lokalni lideri i opštinski odbori, a presudne teme nisu EU i Kosovo, nego one iz svakodnevnog života
Osim što su potvrdili polarizaciju građana Srbije po pitanju načina rešavanja kosovske krize i odnosa prema Evropskoj uniji, velika izlaznost glasača na birališta dokazala je i da samo tvrda jezgra političkih stranaka slušaju savete stranačkih lidera o tome da li i za koga treba glasati – i članstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i simpatizeri partija na izbore izlaze onda kad sami procene da su za njih značajni.
Sudeći prema teritorijalnom rasporedu opština u kojima su na predsedničkim izborima prevagu odneli Tadić ili Nikolić, nameće se utisak da se glasačko telo u Srbiji podelilo na demokratski sever i radikalski jug. Pred lokalne izbore najavljene za 11. maj, analitičarima to ipak nije dovoljno da bi prognozirali na koji će se način raspodeliti glasovi koje su dobili predsednički protivkandidati.
Prema mišljenju programskog direktora Cesida Đorđa Vukovića, rezultati predsedničkih izbora nikako ne mogu da budu pokazatelj odnosa snaga na predstojećim lokalnim izborima.
– Prognozama na osnovu rezultata predsedničkih izbora jednostavno nema mesta, jer na opredeljivanje glasača na lokalnim izborima odlučuju sasvim drugačiji faktori od onih na izborima za predsednika države. Pa imate Pokret snaga Srbije koji je na prethodnim lokalnim izborima osvojio oko 600.000 glasova, a sada je Milanka Karić dobila oko 40.000. S druge strane, demokrate i radikali moraju da budu svesni da na lokalu neće dobiti ni približan broj glasova koje su njihovi kandidati osvojili u finišu trke za predsednika, jer je na lokalnim izborima ponuda političkih opcija uvek veća, uz šta treba dodati i kandidate grupa građana. Ipak, jasno je da će rezultati predsedničkih izbora uticati na opadanje rejtinga pojedinih stranaka, kao što je Demokratska stranka Srbije čiji su se glasači u drugom krugu izbora opredeljivali za jednog od kandidata – kazao je Vuković za „Politiku”. On je objasnio da će se na izborima 11. maja birači opredeljivati prema prepoznatljivosti kandidata u lokalnim sredinama i njihovim dosadašnjim rezultatima. Najbolja ilustracija za ovakav stav možda je odnos rezultata Tadića i Nikolića u Svilajncu, gde su građani nedavno na referendumu za opoziv predsednika opštine, koji je raspisan na zahtev DS, poverenje ponovo dali Dobrivoju Budimiroviću Bidži, dok je u trci za predsednika u ovoj opštini pobedio Tadić, iako je Budimirović u kampanji javno podržao Tomislava Nikolića.
Prema mišljenju Milana Nikolića, direktora Centra za proučavanje alternativa, o striktnoj podeli na radikalski jug i demokratski sever ne može se sasvim govoriti, mada rezultati predsedničkih izbora zaista pokazuju da je „Tadić sve jači kako se ide prema severu, dok je Nikolić jači ka jugu”. I Nikolić je za „Politiku” rekao da se iz rezultata predsedničkih izbora ne mogu izvući zaključci o tome kako će se glasači opredeljivati na lokalu.
– Značaj lokalnih lidera i opštinskih odbora stranaka tu je mnogo veći od značaja partijskih bosova iz stranačkih centrala. Ugled pojedinaca u lokalnoj zajednici biće presudan na izborima 11. maja. Znate, u lokalu se maltene svi lično poznaju – ako je neko pametan, to se zna, ako je sposoban, to takođe. A zna se i ono drugo – kazao je Nikolić. On je objasnio da pitanja koja su bila presudna za glasače pri izboru predsednika republike – Kosovo i Evropska unija, na lokalnom nivou imaju vrlo mali značaj, jer tu dominiraju teme koje se više tiču svakodnevnog života građana.
Da izbori za predsednika Srbije ipak predstavljaju određenu vrstu testa pred glasanje na lokalu, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković. On je za naš list rekao da će, zahvaljujući kratkom vremenskom roku, između dva izborna procesa, radikali i demokrate na lokalnim izborima delimično kapitalizovati veliki broj glasova koje su Tadić i Nikolić osvojili u trci za predsednika.
– Ipak, njihov trenutni visok rejting nikako ne znači da će ostale stranke, kako se to često kaže, nestati sa političke scene. Upravo je obrnuto, jer ponuda na lokalnom nivou obuhvata široku lepezu stranačkih kandidata i grupa građana. Treba uzeti u obzir i činjenicu da građani lokalnim izborima pridaju manji značaj jer nisu u tolikoj meri neizvesni, pa na glasanje u lokalu po pravilu izlazi oko 10 do 15 procenata manje birača nego na predsedničke ili parlamentarne izbore – rekao je Stojiljković.
-----------------------------------------------------------
Demokratski sever, radikalski jug
Prema mišljenju Vukovića, o teritorijalnoj podeli biračkog tela na sever i jug generalno se može govoriti, ali „uz značajna iskakanja na obe strane”.
– To nije ništa čudno, takvu situaciju imate u raznim zemljama, poput Italije, gde jug i sever imaju potpuno različito političko opredeljenje. Na to utiče nebrojeno mnogo faktora, a jedna od determinanti koja se odražava na opredeljenje glasača je i njihovo imovinsko stanje. Na severu Srbije, u Vojvodini, građani bolje žive nego na jugu, pa je i to doprinelo ovakvoj podeljenosti biračkog tela – rekao je Vuković.
Stojiljković smatra da se glasačko telo u Srbiji sve više deli po „socijalnoj determinanti”, te otuda potiče utisak javnosti da se Srbija podelila na „radikalski jug i demokratski sever”.
– Razvijenost pojedinih regiona kao i tranzicioni efekti u njima, odnosno broj takozvanih gubitnika tranzicije, evidentno se odražava i na opredeljenost birača za određene političke opcije. Tome treba dodati i stepen obrazovanja stanovništva, koji je niži kako se od severa ide ka jugu. To su dve najznačajnije determinante po kojima će se u budućnosti deliti glasačko telo u Srbiji – smatra Stojiljković.
Marko Albunović
[objavljeno: 12/02/2008]
