Izvor: Politika, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na kraju leta
O ugljenu i požarima
Danima razmišljam o svojoj kolumni. I kako da se zove, i o čemu da se piše, i kako ne biti dosadan, i kako biti koristan.
Kao i kad pravim sliku, tražim dublji razlog zašto, ne da bih ja u njoj uživala nego da ona postane neophodna. Uvek sam se pitala kako bi bilo da ne postoje sve one slike, sva muzika, svi tekstovi, kakva bi pustoš vladala ovim svetom. Da pojedinci nisu želeli da negde nešto ostave, počev od one pećine koja je možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << alibi za sve ostale događaje na svetu. Prva pećina sa prizorima lova, i možda i pre pećine, što još i nije otkriveno, kao podatak nekog vremena, što umetnici danas vole da kažu – intervencija. E, ti prvi intervencionisti su uzeli ugljen i nacrtali neku predstavu.
I ja sam se vratila na ugljen. Posle toliko vremena, posle toliko tehnoloških mogućnosti, ono što mi najviše prija pod rukom i ono što najviše može da izrazi taj naš temperament, početak, koji je na akademijama uvek vezan za ugljen. Ugljenu, kao najkonkretnijem posredniku između ruke, mene i onoga na čemu je ugljen ostavio traga. Nema čak ni boje, ali pruža neograničene mogućnosti baš zato što nema ničega osim tog drveta koje je sagorelo da bi ugljen nastao.
A kad već govorimo o tome šta je sagorelo, evo ovog leta gorelo je sve što je moglo da gori. I pitam se gde je ta Evropska unija, gde su "zeleni", gde je to osećanje zajedništva. Ako Grčka gori čitav mesec, sa preko 170 požara, zar grčki premijer mora da zatraži pomoć pa da se neko seti da pomoć pošalje? I to posle mesec dana od izbijanja požara. A šta sve može da izgori za mesec dana... Kako to da je odjednom ta zemlja sama, a ovamo statira kao deo prestižne organizacije koja se zove Evropska unija. Zar Unija nije i u dobru i u zlu, ili postoji samo u nekom imaginarnom dobru, dok je zlo vrlo prisutno, vrlo aktuelno i vrlo svakodnevno. Postoji li neki ugovor među članicama da se u takvim situacijama pomažu međusobno. Mislim da zakonom treba zabraniti bilo kakvo paljenje vatre na otvorenom, pa i po cenu onih korova koje navodno treba vatrom uništiti. A uz korov izgori i ono što je živelo godinama.
Mislim da su "zeleni" podbacili. Oni jure neki nuklearni tovar, pa se strašno trude, a ovde na ovaj očigledan primer užasa, kada sve gori, sa sivim nebom od dima, kao da je pao meteorit, a njih nema nigde. Bolje bi bilo i da je meteorit, izgledalo bi prirodnije, nego neki roštiljdžija. A izgleda da je takvih najviše. Gde je tu ljudska solidarnost, jer ta šuma boli svakoga, bez obzira na to čija je. Ili bi trebalo da boli, ili će ga prekasno zaboleti kad ne bude više ni vazduha, ni papira. Na čemu će onda štampati ove novine, na kompjuteru? Na onoj čudnoj mašini, koja nema ništa svoje, to je tabla koja ti da i ne da, pri tom posredovana strujom ili virusima kojih je sve više. Čovek manje oboleva nego ekran.
Da li je planeta spremna na ispomoć globalnih dimenzija? Kad god se govori o gladi, i prave se veliki koncerti, veliki napori da se glad spreči i narod nahrani, posle pet godina počinje ista priča sa istim koncertima, sa istom glađu, sa istim naporom – i tako pomalo u beskraj. Niti se stvar rešila, niti su gladni nahranjeni. Kad su požari u pitanju, stvar gori dok ne izgori. Jedne godine je u Americi bilo 38.000 požara. Pitala sam se da li je moguće da tako moćna zemlja nema neki pripremljen sistem da se vatre ugase pre nego što se prošire. I svake godine isto. Gde su te formacije aviona? Da li su avioni skuplji od šuma? Koliko je potrebno da se napravi jedan avion, a koliko da poraste jedno drvo? Kako to da ne postoji sistem i nikome to ne pada na pamet?
Ako izgore masline koje su vodile dijalog sa Platonom i pomagale mu da misli, moram da se zapitam: da li čovečanstvo napreduje?
Olja Ivanjicki
[objavljeno: 14.09.2007.]
