Izvor: RTS, 07.Dec.2009, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na korak do Prelaznog sporazuma
Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu odlučili da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Predsednik Tadić pozdravio odluku ministara i ocenio da se sada otvara prostor da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u Uniji.
Ministri inostranih poslova Evropske unije odlučili su da stave na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zato što vlasti u Beogradu sprovode ključne evropske reforme i taj trgovinski sporazum, kao i zato što je tužilaštvo Haškog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << suda zadovoljno saradnjom s Beogradom.
Predsednik Boris Tadić pozdravio je odmrzavanje Prelaznog sporazuma i ocenio da je Srbija sada sigurnija destinacija u očima investitora, a otvara se i prostor da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u Uniji.
"I vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog sporazuma podrazumevaju da smo mi zemlja višeg kredibiliteta u Evropi i svetu, zemlja koju međunarodni investitori opažaju kao sigurniju destinaciju za plasman svog kapitala i otvaranje radnih mesta", rekao je Tadić novinarima u Pragu.
Naveo je da će sada, posle odmrzavanja tog sporazuma uslediti temeljna analiza, a vrlo brzo i odluka u kojem trenutku će biti povoljno da Srbija podnese zahtev za kandidaturu.
Kandidatura, prema njegovim rečima, treba da se podnese onda kada Srbija bude sigurna da će "reakcija na nju biti najbolja moguća."
"Dakle, da uđemo u procedure evropskih integracija sa jednim značajnim ubrzanjem, a ne sa usporavanjem i blokadam kao što je bilo do sada", naglasio je Tadić.
Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović ocenio je da je "velika stvar" to što je Evropska unija odlučila da odblokira Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom i da očekuje da će sledeći korak biti primena Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
"To što je je Prelazni trgovinski sporazum deblokiran je rezultat velikog rada i ostaje nam da se taj rad nastavi", rekao je Ignjatović.
U zaključcima sa zasedanja u Briselu, navodi se da su ministri zatražili da "Srbija održi ravan tih napora kako bi se postigli dodatni povoljni rezultati" u saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu.
Šefovi diplomatija evropske 27-orice su "ponovo izneli stav da Srbija, sa svojim jakim kapacitetom državne uprave, može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata za članstvo u EU, čim svi nužni uslovi budu ispunjeni".
Ministri EU su "pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji kroz sprovođenje ključnih reformi u skladu sa evropskim standardima i postepenim postizanjem rezultata.
U zaključcima ministarskog sastanka ukazuje na zaključke Saveta ministara od 29. aprila prošle godine kada je potpisan SSP EU-Srbija, i stavlja do znanja da je "Savet odlučio da Evropska unija počne s primenom Prelaznog sporazuma".
Holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen je novinarima rekao da će EU trgovinski sporazum primenjivati od 1. januara 2010.
On je saopštio da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc šefovima diplomatija EU rekao da povoljno ocenjuje saradnju Beograda s Haškim sudom i da su "srpske vlasti učinile i čine sve što mogu" u saradnji s tribunalom u Hagu.
Bramerc je istakao da srpski zvaničnici koji su uključeni u saradnju s Haškim sudom, "ozbiljno i predano rade u veoma teškim i opasnim okolnostima", rekao je Ferhagen.
Ministri EU su se dogovorili da kroz šest meseci ponovo čuju kakav će biti Bramercov izveštaj Savetu bezbednosti UN i da se tada vidi postoje li razlozi za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ferhagen je naglasio da se nada da će u međuvremenu biti uhapšeni preostali haški optuženici i napomenuo da, ako to ne bude učinjeno, onda će za dalju saradnju Srbije i EU u junu 2010. osnova biti Bramercova ocena.
Šef holandske diplomatije je naveo da smatra da je zato "preuranjeno" da Srbija podnese ubrzo zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
EU priznala napredak Srbiji
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je večeras odluku Saveta ministara Evropske unije da odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom i istakao da je Evropska unija tom odlukom priznala napredak Srbiji.
"Danas je EU konačno u pravo vreme pronašla srednji put, i smogla snage da posreduje odlučnu i pozitivnu poruku", naglasio je Kacin.
Čini kao da se radi o polovičnom koraku, ocenio je Kacin, ali u suštini, EU je priznala veliki napredak postignut u Srbiji, uzevši u obzir preporuke i očekivanja Evropskog parlamenta i Evropske komisije, pohvalivši i nagradivši Srbiju za njena dostignuća.
"Istovremeno je EU još jednom jasno dala na znanje da od Srbije očekuje više, dakle punu saradnju sa Hagom, zaključno sa okončavanjem saradnje što znači hapšenje poslednja dva optuženika koja su u bekstvu", izjavio je Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Razgovori o proširenju
Sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije deo je priprema za predstojeći samit šefova država i vlada EU zakazan za 10. i 11. decembar.
Ministri bi na sastanku trebalo da razgovaraju i o proširenju Evropske unije. Komesar za proširenje Oli Ren izjavio je uoči početka sastanka da se mogu očekivati razgovori o širenju EU.
"Pokazalo se da su projekti širenja doneli stabilizaciju na Zapadnom Balkanu. Vreme je da donesemo dalje odluke o približavanju zemalja zapadnog Balkana EU", rekao je Ren.
Šefovi diplomatije će razmatrati i godišnji izveštaj o napretku koji su ostvarile države uključene u proces proširenja, a njihovi zaključci biće predstavljeni odvojeno za svaku od tih država.
Na sastanku će, takođe, države koje će predsedavati EU - Španija, Belgija i Mađarska, predstaviti zajednički program rada u narednih 18 meseci.
Plan za jaču spoljnu politiku EU
Jedna od zanimljivih tema sastanka Saveta EU biće i razgovor sa novoimenovanom Visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton o načinima na koji Unija može da učvrsti svoju globalnu ulogu.
U tom kontekstu, ministri će razmatrati i formiranje Službe za spoljnu akciju, što je predložila Eštonova, koja bi trebalo da se osnuje u skladu sa reformama predviđenim Lisabonskim sporazumom, bazičnim dokumentom Unije koji je stupio na snagu 1. decembra.
Šefovi diplomatija će, takođe, razgovarati o finansijskim, privrednim i problemima zapošljavanja, odnosno da li, kako i kada obustaviti mere preduzete radi borbe protiv globalne finansijske krize, kao i o novoj strategiji za privredni razvoj i zapošljavanje posle 2010. godine.
Tokom sastanka treba da bude usvojen i "Stokholmski program", odnosno nove smernice za EU u domenu sloboda, bezbednosti i pravosuđa.
Šefovi diplomatije EU će razgovarati i o Iranu, sa posebnom pažnjom na nuklearni program te zemlje, na lošu situaciju ljudskih prava u Islamskoj Republici i odnosima između Brisela i Teherana.
