Izvor: RTS, 20.Mar.2015, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na konju do škole
Najbliža škola šestogodišnjem Nemanji Bojoviću iz zlatarskog sela Miševići je u susednom selu Radijevići, do kojeg dolazi na konju.
Dva sata jahanja, bez sedla, na Cigu, sa tatom, 10 kilometara, kroz zlatarske vrleti, ne ostavljaju traga na predškolcu Nemanji.
"On je dete koje sa osmehom dolazi u školu, normalno je kad dođe prvo se zagreje, jer je napolju hladno, ali nastavlja da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << radi odmah", kaže Nevena Gujaničić, učiteljica OŠ "Momir Pucarević", Akmačići, izdvojeno odeljenje Radijevići.
Kad su smetovi i ne može da prođe, tada ne dolazi u školu, ali to se nadoknadi. I energično i boji, i broji, i uživa u igri sa novim drugarima, dok ga tata i Cigo čekaju za povratak, najvećim delom prtinom kroz šumu.
Nemanja kaže da nije teško jahati konja bez sedla i da se drži za grivu. Iako vešt na konju bilo je, kaže, i padova.
"Cigo se uplašio, on se osulja, i ja padoh na zemlju i posle ja pobegnem kod snega", kaže Nemanja.
"Cigo mi daje sigurnost, daje mi znakove kad u blizini ima divljih zveri, jer on oseti prije nego ja i on neće da ide napred. Ovde ima tragova, baš dosta vako od divljih svinja i od vukova", kaže Jožo Bojović, Nemanjin otac.
Ni straha ni umora kod Bojovića, a Joža tek čeka posao u štali, jer obojica znaju šta im je cilj.
"Mene je želja da on završi nešto", dodaje on.
Nemanja kaže da voli da ide u školu i da bi voleo da bude učitelj.
A mnogo bi olakšali i Nemanji i za koju godinu sestri Milici, kada bi novovaroškoj opštini, nadležna ministarstva pomogla do jeseni, obnovu škole u Miševićima, rodnom selu vojvode Petra Bojovića, sa spomen sobom u čast slavnog vojskovođe.
rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
.jpg)
