Izvor: Vesti-online.com, 27.Okt.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na kanabetu sa đavolom

Aktuelnom premijeru je bilo bolje da je, da prostite, u govno stao, nego što se prihvatio da bude predsednik Vlade. Povukla ga ambicija, a između ambicije i ambisa je tanka linija, očas posla sklizneš, možda i ispod cenzusa.

Milan Jovanović

Naviknut na svakodnevnu medijsku pažnju lako je osvajao prostor, hapsio po potrebi, bio u žiži, u stilu opozicionara držao pridike Vladi u kojoj je bio ministar policije i prvi potpredsednik.

 

Puštao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je da se demokrate ugruvavaju na svakom ćošku, skupljao političke poene i na izborima poentirao najboljim rezultatom još od onog gromoglasnog Slobinog pada.

Čime je stekao pol poziciju pred pregovore o novoj koaliciji, predriblao Tadića i priklonio se Vučiću, a sve zarad te proklete premijerske fotelje koju su mu ugrejali toliko da mu već postaje neizdrživo.

Tačno, nije lako odoleti mestu prajm ministra, što bi rekli Englezi. Ili ti, po nemačkom, kancelara. Slastan je to mamac, teško da se i bilo ko drugi ne bi polakomio.

Samo što je Ivica, kanda, u vruću fotelju krenuo kao grlom u jagode, uveren da između one prethodne i ove i nema neke velike razlike: dve-tri poludemagoške izjave što gode uvu prosečnog srpskog glasača, tri-četiri hapšenja narko-dilera, pet-šest slikanja na akcijama specijalaca i to je to.

Ali, cvrc Miljojka.

Mnogo toga se od pobedonosnog usklika u izbornoj noći: "Zna se ko je novi premijer", promenilo. Novi Eliot Nes je sada Aleksandar Vučić, njegove izjave i slike preplavile su medije, a premijer ni nosa da promoli na novinske stupce. Iskoči, povremeno, kao čupavac iz kutije tek kad Eliot zapreti obaranjem vlade, jer mu, je l' da, "neko" ne da da se obračuna sa lopovima.

Onda mediji zaključe da je taj "neko" upravo Ivica, a ni Eliot se ne trudi da takve zaključke bogzna kako demantuje.

Kao autsajder sateran u svoj šesnaesterac, premijer se onda grčevito brani, uverava da će i sebe uhapsiti ako treba, a ne tamo nekog Bajatovića i ostalu SPS-ekipu. Tada se Vučiću milosni osmeh vrati na lice i on izjavi kako sukoba među njima nema i da će sve i dalje biti u redu, samo ako Ivica bude dobar.

I, po mogućstvu, da se uplatka gde god može.

Naprednjački tandem Toma-Aca svoju igru duplih pasova polako dovodi do savršenstva. Dok s jedne strane Vučić pritiska onu slabiju premijerovu stranu, oličenu u funkcionerima nad kojim lebdi optužnica, dotle mu Toma galantno ustupa kanabe na kome sedi, očešljan, namirisan i opran od krvi, Lucifer lično - Hašim Tači.

Suočen sa medijskom nevidljivošću, Eliotovim petljanjem u njegov rođeni policijski resor, opasnošću da mu pohapse pola Izvršnog odbora stranke i da nestane u anonimnosti, premijer se odlučio na očajnički korak: kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da su se predsednik Vlade Srbije i kasapin iz Srbice sreli oči u oči.

Uz to se i rukovali.

Što je Ivica objasnio lakonski: da je njegov (a valjda i Hašimov) zadatak da rata više nikad ne bude. A organi? Pa, dobro, nije bio red da ga hapsim pred onolikim svetom...

A, imao sam i veću značkicu nego on!

Izjave koje više priliče prigodnoj poseti vrtiću, ili osnovnoj školi, prosto su vrcale danima posle "istorijskog" susreta. Međutim, nije to bilo ni duhovito ni simpatično. Naprotiv, ličilo je na pokušaj da se od horora napravi urnebesna komedija.

Kao da se sreo sa seoskim poštarom u Preljini, a ne sa čovekom kome su ruke krvave ne do lakata, nego do ramena.

Eto kako 16 odsto glasova na izborima zna da pomuti razum, natera na pogrešne procene i, na kraju, dovede do poteza o kome bi debelo razmislio čak i Čeda Jovanović, osvedočeni šiptarski lobista.

I Čeda bi sačekao da Dik Marti i Klint Vilijamson prvo kažu svoje, zlu ne trebalo.

Ali, Ivici je očigledno curilo vreme, pa je naglavačke krenuo u istoriju.

Jedna greška u cajtnotu - i ode partija.

Nastavak na Vesti-online.com...