Izvor: Blic, 20.Dec.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na kafu kod brata predsednika Srpske
Čelinačka gradska kafana „Kesten" gostima je otvorila vrata davne 1968. godine. Od tada pa do danas kafana nikada, pa ni u ratu, nije zatvorena i postala je, diče se Čelinčani, brend grada na Vrbanji. Vremena su se menjala, ali je „Kesten" ostao poznat po domaćinskoj atmosferi i lepim konobaricama, koje su decenijama mamile poglede i uzdahe gostiju. Osim po konobaricama, „Kesten" je čuven i po gazdi, Milanu Kuzmanoviću (72), bratu predsednika Republike Srpske, Rajka Kuzmanovića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
„U ’Kestenu’ je pošteno hleb zarađivalo više od 50 konobarica, a 34 konobarice su se udale iz ove kafane. Prva konobarica bila je Zora Pajić, a Lipljanku Stoju Ružićić iz ’Kestena’ smo polovinom decembra 1984. godine sa svadbom ispratili u Vrhovce. Udala se za Miladina Vrhovca i lepo su se skućili", kaže Milan Kuzmanović, vlasnik „Kestena".
Sa svim konobaricama gazda Milan je i danas u kontaktu, a kada se sretnu, sa setom pričaju o dobrim starim vremenima i lepim birtijskim uspomenama.
„Poštovale su me i poštuju me kao oca. Borio sam se da nađu čestite momke i da se dobro udaju. Savetovao sam ih kao svoju decu i radovao se njihovoj sreći", priča Milan.
U „Kestenu" se decenijama bistrila čelinačka politika i odlučivalo o raspodeli opštinskih funkcija. Čelinčani su, pola u šali, a pola u zbilji, često predlagali opštinarima da zgradu opštine zamandale, a svoje fotelje prenesu u „Kesten".
„Ovde su održavani važni sastanci, vodila se kadrovska politika i odlučivalo o sudbini Čelinca. Znalo se da zidovi u ’Kestenu’ nemaju uši i da će sve što u kafani bude dogovoreno ostati u njoj", veli Milan.
U „Kestenu" nikada, slažu se Čelinčani, nije bilo povlašćenih i svaki gost je imao isti status. Konobarice su s istom ozbiljnošću i odgovornošću usluživale političare, popove, putare, seljake...
„Najverniji gosti bili su nam pokojni Milenko Derajić, šef Geodetske uprave u Čelincu, koji je u ’Kestenu’ dane provodio, i Rifet Hota, čelinački boem. Rifet je ovde imao svoju stolicu, a na zidu je visila njegova slika, rad poznatog čelinačkog slikara Bogde Maličevića", dodaje Milan. Nekada se, priznaje, od kafane u Čelincu moglo dobro živeti, ali je poslednjih godina sve teže.
„Od plata koje smo supruga Gospa i ja zarađivali u kafani sagradili smo kuću i školovali decu. Lepo se živelo. Međutim, dođoše neka nova vremena, firme propadaju, a Čelinčani ostaju bez posla. Nemaju ljudi para, a kada se nema para, onda se u kafane ne ide često. Čini mi se da je više posla bilo u toku rata nego danas", kaže Milan.
Gazda Milan kaže da i njegov brat, predsednik Republike, ponekad s prijateljima navrati u „Kesten".
„Rajko je priznat čovek i ljudi ga poštuju. Komšije misle da mi je lakše od kada je Rajko predsednik, a ne znaju da mi je sada teže, jer sada u poslu moram biti još uredniji, da bratovljev obraz ne bih uprljao", kaže Milan Kuzmanović.
Verni gosti „Kestena"
Ugledni čelinački novinar Boro Maksimović tvrdi da je „Kesten" jedina kafana u Čelincu koja se mimo svake logike tvrdoglavo drži tradicije.
„Možda baš zato ’Kesten’ još uvek ima svoje verne goste za razliku od brojnih luksuznih čelinačkih kafića u kojima konobari pola radnog vremena dangube", priča Maksimović.
