Izvor: Politika, 28.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na kafi u Smiljkovom zamku
Reporter "Politike" iza zidina imanja niškog gradonačelnika u Žitorađi istražuje da li su tačne priče da ga čuvaju uniformisani stražari i kakva je rakija koju peče njegova supruga
Žitorađa – Pred kuću gradonačelnika Niša Smiljka Kostića, u dvadesetak kilometara udaljenoj Žitorađi, koja se uzdiže na samom vrhu brega Lojzište iznad ovog sela, stižemo desetak minuta pre ugovorenog vremena. Dolazimo, najpre, pred veliku metalnu kapiju na kojoj piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se otvara na motorni pogon. "Ova kapija čuva, a ovaj komšija i rođak nadgleda kuću kada gradonačelnik nije tu", objašnjava nam saputnik, Kostićev saradnik Svetislav Nizić, demantujući tako seoske priče da Smiljkovo imanje nadgledaju uniformisani čuvari. Istina je da ih ni mi nismo primetili.
Prolazimo mimo uređenih staza i visokih četinarskih stabala, prošaranih lampionima. Pred kućom, u hladu platana – bela baštenska garnitura, a gore na velikom tremu još dve. Dobrodošlicu nam požele stasita i energična Lidija, Kostićeva supruga. Tačno u 10 – pojavljuje se i on, izvinjavajući se što je u radnoj odeći, dok nam Lidija već donosi kafu, svežu vodu i bistru rakiju. Njen muž dodaje: "Ne mogu da kažem probajte moju rakiju, jer je ja nisam pekao, već moja žena". U razgovoru o rakiji saznajemo da čovek koga smo zatekli za stolom – zna da pravi lepu burad i da je bio nadzornik KP doma u Nišu.
– Otkad sam 1998. bio u zatvoru, istražnom, video sam da su nadzornici ljudi koji rade težak i odgovoran posao i zato ih uvažavam – kaže Kostić, uz opasku da je tada bio na udaru "kriminalaca u samom vrhu države".
Raznobojni hibiskusi
Prelazimo zatim kod bazena i pridružujemo se bivšem zatvorskom nadzorniku. Bazen je neobičnog oblika, okružen srebrnim smrčama, plavim jelama, visokim čempresima i raznobojnim hibiskusima... Neki čovek, snažne konstrukcije, ide čas tamo, čas ovamo prema kućici za hidrofor i zidanoj pećnici, uz glasno gunđanje. Pretpostavljamo da je to majstor koji je došao da otkloni kvar na hidroforu.
U međuvremenu, na terasu pristiže neka delegacija i naš domaćin, vidimo, žučno raspravlja sa jednom ženom. Po njihovom odlasku, sedamo za sto na tremu, gde nas već čekaju čaše sa belim i crnim vinom i – kolači "na gvozd"...
– Kao što vidite, moja je kuća stalno otvorena. Ovo je bila jedna poslovna delegacija iz Pariza, a već se najavila druga iz Amerike. U pitanju su velike investicije, poslovi važni i za grad i za državu. Mi smo u situaciji kad su nam potrebni veliki poslovi, a za njih je potrebno vreme. Potrebni su i dugi razgovori, sagledavanje brojnih interesa. Zato ja kombinujem: na odmoru sam, ali moram i da radim – ističe gradonačelnik Niša.
Priča dalje kako su niške demokrate prošle godine pokušale da ga opozovu i kako je iz svega izašao jači – tako što je na referendumu o opozivu dobio čak veći broj glasova nego na izborima.
– Ovde u Žitorađi ima jedna farma u centru sela koja "leži" na velikom podzemnom jezeru pitke vode i zbog toga moramo da je izmestimo vrlo brzo. Imamo i reku Toplicu, naše bogatstvo koje treba da čuvamo. Zbog toga je važna izgradnja eko-centra, uređenje postupanja sa otpadnim vodama i dovršavanje gradnje vodosistema "Selova", da svako ima vodu za piće – obećava Kostić i najavljuje:
– Ovuda treba, sa putom, da prođe i gasovod, a na periferiji Niša već je određena lokacija za elektranu na gas od 450 megavata, što je polovina sadašnje proizvodnje struje u Srbiji!
Za neposredne izbore
Zalažući se za to da "narod neposredno bira gradonačelnika, kao što je svuda u svetu", naš sagovornik o svojoj kandidaturi kaže:
– Treba da vidim da li sve zahteve mogu da ispunim i, što je najvažnije, šta kaže na to moja porodica.
Kažemo, na kraju, domaćinu da se priča kako on kupuje imanja koja je njegov otac prodavao da bi ga školovao. Na to će Smiljko:
– Ne! Nikada moj otac nije prodao ni stopu. On je istovarao ugalj po Nišu, Prokuplju i Žitorađi, išao u nadničarenje... Ja sam prodao deo imanja i napravio kuću u Matejevcu kod Niša. Tad majka nije govorila mesec dana sa mnom, a izbegavali me i prijatelji. Ali, nisam prokockao dedovinu.
Tako priča Smiljko Kostić, gradonačelnik Niša, ekskluzivno za naš list, ispred svoje kuće u Žitorađi. Prođe već i podne jednog vrelog avgustovskog dana, kad se on ponovo izvini što mora da prekine razgovor. Pred kapijom su, reče, novi gosti.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 28.08.2007.]
