Izvor: Blic, 08.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na jastuku, utroje
Na jastuku, utroje
U dva sata posle ponoći vaš mališan se probudio i shvatio da je sam u svom krevetu. To je tako čudno, a istovremeno i nepravedno. Ako mama i tata mogu da spavaju zajedno, zašto njemu ne bi bilo dozvoljeno da im se pridruži? Zato će uzeti bočicu i plišanog medu i uputiti se u vašu sobu. Dobro zna da će mama uzdahnuti i da će tata nešto bunovno progunđati, ali da će mu ipak na kraju napraviti mesta u krevetu. I tada niko neće biti srećniji od njega.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Zašto deca neće da spavaju sama?
Ima dece koja spavaju sa roditeljima od rođenja. Dok je dete sisalo, mami je tako bilo zgodnije i lakše, ali dojenje je prošlo, a navika je ostala. Čak i ako se dete više ne budi u toku noći, roditelji jednostavno ne znaju kako da prekinu tu naviku. Ponekad, iz najrazličitijih razloga, čak i ne žele to da učine. I tako dete ostaje na maminom i tatinom dušeku. To nije dobro ni za roditelje ni za dete.
Beba koja spava sa mamom i tatom još od rođenja ipak je ređi slučaj - izuzev u veoma siromašnim porodicama, gde čak nema ni dovoljno kreveta za sve ukućane. Stvari se najčešće drugačije odvijaju. Dete jedne noći dobije temperaturu, ili se nešto strašno dogodi čitavoj porodici, ili dete nešto ružno sanja, ili se jedne večeri napravi izuzetak... Posle dve ili tri noći provedene pored mame i tate, dete više ne želi da se vrati u svoj krevet.
Zašto se bori protiv toga i rukama i nogama? Prvo, zato što mu je tu toplo i oseća se prijatno, ali i zato što želi da bude što je moguće bliže svojoj mami, kao u vreme kad je bilo u njenom stomaku. Tu je, zatim, i znatiželja. Intuicija mu govori da se između njegovih roditelja dešavaju neke 'tajne stvari'. Najzad, tu je i ljubomora. Ako se postavi između njih dvoje, možda će uspeti da zauzme mesto 'onog drugog'.
A šta da rade mama i tata?
Da li treba da dozvolite detetu da ostane u spavaćoj sobi sa roditeljima? I ako treba, do kada? Evo šta kažu francuski pedijatri Mura, Sebron i Rejen u knjizi 'Zdravo roditeljstvo'.
'Bebin krevetac u prvim nedeljama posle rođenja treba da stoji odmah pored kreveta roditelja. Ali, čim dete počne da spava celu noć, bez buđenja, krevetac treba udaljiti od kreveta u poseban kutak. Što pre to učinite, beba će se lakše navići na odvojenost od roditelja tokom noći', savetuju oni. Kako odoleti pritisku?
Svaki put kad se dete ušunja u vaš krevet, odmah ga vratite u krevetac, bez rasprave. Samo ga podsetite na pravilo da svako spava u svom krevetu. To učinite nežno, da se dete ne bi osetilo odbačenim, ali odlučno. Ako se posle toga ponovo vrati u vaš krevet, podelite dužnosti: neka ga ovoga puta tata vrati u krevetac. Ta taktika jeste naporna, ali je efikasna. Najvažnije je da budete odlučni. Dete mora da oseti da je to zajednička odluka roditelja i da oni od nje neće odstupiti. Ako pristanete da dete ostane u vašem krevetu u ponedeljak uveče, pa ga onda u utorak uveče izbacite, ali mu u ponoć dozvolite da dođe kod vas, da biste ga u tri ujutru ponovo vratili u njegov krevetac, dete će shvatiti da treba samo da bude dovoljno uporno ako želi da ostvari svoju nameru. Imajte na umu da malo dete uopšte ne razume smisao rečenice: 'Dobro, ali samo ovaj put'. CDC/GB Šteta i za roditelje i za decu
Dete nikako ne treba da spava sa roditeljima zato što od toga svi imaju štete, a niko nema koristi.
RODITELJI: san utroje se negativno odražava na kvalitet sna roditelja, koji se češće bude u toku noći. Osim toga, prisustvo deteta u krevetu sprečava bilo kakvu intimnost i privatan razgovor. Kad spavaća soba prestane da bude prostor u kome vlada sloboda, pronalaženje drugog takvog prostora predstavlja sasvim logičan korak. Dete postaje 'pobednik' onog trenutka kad jedan od roditelja, doveden na ivicu nerava i potpuno iscrpljen, pređe na trosed u dnevnoj sobi.
DETE: češće se budi i ne ume samo da zaspi. Osim toga, postaje anksiozno i ujutru će se teže odvojiti od roditelja kad oni krenu na posao. Roditelji ne treba da imaju osećaj krivice zato što ne dozvoljavaju detetu da spava sa njima - tako mu pomažu da odraste i stekne samopouzdanje. Ti problemi se rešavaju danju
Sa detetom ne treba da razgovarate noću, već uveče ili preko dana. Objasnite mu da ga volite i potrudite se da ritual pred odlazak na spavanje traje malo duže. Možete da pokušate i sa sledećom igrom: dve plišane igračke stavite da 'spavaju' zajedno, a jednu odvojeno od njih; neka onda 'beba' zamoli dete da je stavi u njen krevetac i neka mu 'objasni' zašto ne može da spava u krevetu svojih roditelja.
