Izvor: Politika, 22.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na istorijski dan
Tako je to kad se nema smisla za istoriju, pa se na sveti briselski dan odlučih da kod tetka Olge, vlasnice obližnjeg dućana, pokupujem svu štampu. Obično tamo kupujem na crtu, ali mislim se, nisam valjda blesav da javno demonstriram novinarski standard.
I to, dan posle juče, najvažniji posle Drugog svetskog rata, kako je 21. januar crvenim slovom obeležio premijer Dačić. Pokupio sam sitniš, pokupovao svu štampu i vratio se kući.
Započeh, zato, evrofanatički da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prelistavam najtiražniji tabloid. I istorija ode bestraga. Doduše, na prvih nekoliko strana ima pobede vlasti koliko god hoćete. Ali, potom je usledila gozba od koje mi se prevrnuo želudac, posle menija koji mi je isporučen na tabloidnom poslužavniku. Ne mislim tu na dramu oko izbora, gde će se politička gastronomija, tokom kampanje, pretvoriti u kanibalizam.
Preskočio sam i razgovor sa mladim Sebastijanom, šefom austrijske diplomatije, čije je prezime, zarad očuvanja pristojnih diplomatskih odnosa sa Bečom, teško uklopiti u naslovni blok.
Zato se manuh visoke politike i zavirih dublje u tabloidnu stvarnost. I lupih glavom u vrata sobe naših graditelja u Sočiju. „Živeli smo s lešom pet dana u istoj sobi.” Brže bolje uhvatih maglu iz tog sobička, ali me već na sledećoj strani dočeka Surčinac koji je otrovao labradora Arnija, mačku i gotovo sve kokoške u kraju.
Utekoh i iz te surčinske grozote, ali već na sledećoj rubrici, upadoh na čas u novosadsku srednju školu gde su huligani bejzbol palicama mlatili učenika.
Pobegoh i sa časa, pa krenuh na jug. Vratih se među običan svet, u regione. Kad mislim na regione, javi mi se Verko. Ne pronađoh, međutim, ni u Kragujevcu zavetrinu od strahote. Videh naslov: „Mrtvoj starici psi oglodali noge.”
Isprepadan, ni živ ni mrtav, skupih snagu da se nekako dokopam spoljne rubrike. Mislim se, opustiću se uz dobar holivudski trač... Ali, sačeka me u zasedi Besni Pas, ludak koji u Centralnoafričkoj Republici, pred kamerama, jede muslimane.
Očajan napustih beli svet i crnu Afriku. Dopuzah, nekako, do kulture. Ali tamo naleteh na direktora „Granda” Saleta Popovića. Pravičnog, strogog i reformisanog. Zabranjeno je braćo narodnjaci da u farmerkama i patikama, ulazite u „Grand”. Evropo, eve nas, poručuje im Saša.
Ni u sportu ne pronađoh utehu. Fudbaleri ne odlaze sa terena evroskepticizma. Izgleda da nam se vraća selektor Siniša.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 22/01/2014
