Izvor: Radio 021, 13.Jan.2015, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan rođen Jovan Sterija Popović
Na današnji dan, 13. januar, 1806. godine, rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović.
Najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista - jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte.
Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu. Potom je prešao u tadašnju Kneževinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.
Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela su mu komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje". Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.
Kovačević o Steriji
Akademik, dramski pisac Dušan Kovačević, objasnio je u intervjuu za "Politiku" zašto je poželeo da na sceni Zvezdara teatra, na čijem je čelu dugi niz godina, zaživi predstava "Rodoljubac" posvećena: Jovanu Steriji Popoviću. Predstavu, nastalu prema tekstu Milovana Vitezovića, a na osnovu drama "Misterija" i "Sterijin put u Srbe", adaptirao je i režirao Nebojša Bradić, koji se ujedno pobrinuo i za scenografiju. Premijera će biti krajem januara.
"Meni je bila davnašnja želja da se na sceni Zvezdara teatra ispričaju priče naših velikih i najznačajnijih ljudi iz pozorišta. Pre svega mislim na Steriju koji je i pokrenuo priču o pozorištu u prvoj polovini 19. veka kada je napustio Vršac, koji je tada dat austrougarskoj i došao u siromašnu Srbiju bez institucija, bez ikakvih naznaka da bi jednoga dana ona bila zemlja u kojoj će kultura biti iole važna. I on počinje iz početka da radi po uzoru na Beč, gde ga je poslao otac Sterija po kojem je dobio poznato ime. Jovan Popović otprilike nikome ništa ne znači dok se ne kaže Sterija i umesto da ode u Beč kao što je njegov otac želeo, da tamo završi studije prava i postane ozbiljan čovek, on je nekako, po majčinoj želji otišao u Srbiju, u to doba i osnovao sve danas poznate kulturne institucije, počevši od Akademije nauka, muzeja, pozorišta...", rekao je Kovačević.
Komad o Jovanu Steriji Popoviću, "malom, sitnom i bolnom čoveku sa velikim zdravim i silnim duhom" unapred pobuđuje interesovanje. Na pitanje Politike "kakvu će nam priču ovoga puta ispričati?", Kovačević odgovara:
"Nažalost, Sterijina priča nije se završila kao i većina priča naših čuvenih pisaca na najlepši način. On je na izvestan način bio udaljen iz Beograda, to je najblaže što mogu da kažem, zbog političkih igara u koje je bio ne svojom voljom uključen, da bi se ta nesrećna sudbina završila njegovom smrću u nepunoj pedesetoj godini, u očevoj kući u Vršcu. Moj dragi profesor Jovan Hristić mi je pričao, i to je bio negde motiv za tu situaciju koja će se događati u tom komadu, scenu koju je on opet čuo i koja je po predanju izgledala ovako: kada je Sterija došao posle već teškog oboljenja, vezanog za pretrpljeni moždani udar i za problem sa plućima u Vršac, i kada je zadnje dane provodio ležeći u očevoj kući, inače poznatog vršačkog trgovca, onda su građani Vršca ispred njegove kuće na kaldrmu postavili kukuruzovinu da ga kola koja prođu ne uznemiravaju dok napušta ovaj svet. To je bila scena koju sam zapamtio kao filmsku sliku, kao sliku sudbine čoveka u koga se mi i danas kunemo, a koji će testamentom zabraniti izvođenje "Rodoljubaca" pedeset godina posle svoje smrti. I to je, takođe, malo poznato jer svaka naša priča o pozorištu počinje sa "Rodoljupcima" kao jednim verovatno od najznačajnijih komada u ukupnoj istoriji dramske literature. Sterija se plašio da bi priča o "Rodoljupcima", u kojoj su pomenuti neki ljudi skriveni iza simboličnih pseudonima bili prepoznati i da bi porodice mogle da imaju problema. I to je ispoštovano", rekao je Kovačević za "Politiku".
.jpg)
