Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2022, 09:45

Na današnji dan rođen Arčibald Rajs - veliki prijatelj srpskog naroda

Arčibald Rajs, švajcarski kriminolog nemačkog porekla, veliki prijatelj srpskog naroda, rođen je 8. jula 1875, u Hecbergu, sada varošica Hauzah, u Badenu, na jugozapadu Nemačke.

Izdanak je porodice zemljoposednika, poznatih vinogradara. Njegov otac Ferdinand Rajs bio je i ministar Velikog vojvodstva Baden. Majka je bila plemićkog porekla (von Lötzen).

Bio je krhkog zdravlja, pa se pretpostavlja da je to bio motiv za preseljenje u Švajcarsku.

Godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 1893, nastanjuje se u Lozani gde započinje studije. Doktorat nauka, hemije, stekao je 1898. Bio je tada u dvadesettrećoj godini.

Već oktobra naredne godine postaje saradnik prof Mariusa Žakara kao rukovodilac sektora fotografije. Bila je to volonterska pozicija.

Bavi se radioskopijom, radilogijom i posebno forenzikom.

Godine 1903. objavio je knjigu "Forenzička fotografija" (La photographie judiciaire) koja ga je proslavila. Postaje vanredni profesor 1906. Jedan je od tvoraca Instituta za naučnu policiju, 1909. godine.

Kada se 1911. pojavio prvi tom njegovog "Forenzičkog priručnika" (Manuel de police scientifique) globalno je prihvaćen kao autoritet u toj oblasti. Naredni tom se nije nikada pojavio. Pozivaju ga širom sveta kao priznatog stručnjaka. Učestvovao je na Međunarodnom kongresu kriminalističke antropologije u Torinu. Boravi u Parizu, drži kurs u Sankt Petersburgu, Rusija, potom u Sao Paolu, Brazil, zatim u Njujorku, SAD.

Na poziv srpske vlade u Srbiju je stigao septembara 1914, s grupom lekara iz Švajcarske, kako bi zabeležio zločine Austrougarske vojske.

U Nišu, gde sa tada nalazila vlada, razgovara sa Nikolom Pašićem, koji ga je lakonski posavetovao da se zaputi na front i da prenese svetu šta je tamo video.

Od tada, postupno se posvećuje srpskim ratnim naporima nastojeći da obelodani istinu o zločinima nad civilnim stanovništvom koje su Austrogarske trupe činile.

Veliki utisak na Rajsa ostavilo je viđeno u Mačvi, Lešnici, Prnjavoru, Šapcu naravno.

Došao je i do propagandnih razglednica kojima se Austrougarska vojska hvalila efektima kaznene ekspedicije. Razvio je potom široku akciju pišući za štampu, najviše njegove Švajcarske.

Držao je predavanja u savezničkim zemljama svedočeći o viđenim zločinima. Predanim radom, upornim pisanjem, uspeo je da razbije informativnu blokadu i predoči istinu o Srbiji.

Kada se 1915. u rat protiv Srbije uključuju i Nemačka i Bugarska, Rajs će proći, zajedno sa Srbima, čitavo iskustvo tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti, sve do Jadrana, potom Krfa i docnije Solunskog fronta.

Takođe, posvetio se zbrinjavanju izbeglih, radio na prikupljanju pomoći, u tom smislu animirao je javnost savezničkih zemalja. Sam je darovao velika sredstva u tu svrhu, tadašnjih 15.000 franaka.

Potom se na Solunskom frontu prijavio kao dobrovoljac u srpsku vojsku.

Na njegovom spisku onih koji su počinili zločine u Srbiji, oblikovanom za međunarodne institucije, a izrađenom na osnovu anketa na terenu, našlo se oko 2.000 Bugara, 800 pripadnika austrougarskih formacija, i nekoliko Nemaca.

Bio je, kao stručnjak, član srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu, po okončanju Prvog svetskog rata.

U oslobođenom Beogradu radio je na forenzici falsifikata u Narodnoj banci. Pomogao je tehničku modernizaciju kriminalističke policije u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tu službu je međutim primoran da napusti suočen s nizom neslaganja i podmetanja. Kada je potom molio prijem kod Nikole Pašića, odbijen je.

Prema pojedinim izvorima nuđena mu je univerzitetska katedra koju je odbio, s tumačenjem da ne želi da stvara konkurentsku onoj koja postoji u Lozani.

Poslednje godine proveo je povučeno, razočaran i rezigniran, omiljeno društvo bili su mu stari ratnici, saborci.

Test koji je datiran s junom 1928, i koji je njegovo zaveštanje srpskom narodu, naslovljen "Čujte Srbi!" po Rajsovoj želji trebalo je da bude publikovan posthumno.

Rukopis, na francuskom, zaveštao je Savi Mikiću, ratnom drugu, autoru poznate "Istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva". Njih dvojica su bili i među osnivačima Aerokluba Kraljevine Jugoslavije.

Izvode je publikovao Zdenko Levental 1974. godine u knjizi "Švajcarac na Kajmakčalanu".

Integralna verzija pojavila se 1997. Reč je o žestokoj kritici prilika u zemlji. Posebno je bio oštar prema političkim i intelektualnim elitama. Smatrao ih je totalno iskvarenim. U tom tekstu, Rajs iznosi i njegov politički predlog, sasvim konkretno. Držao je da parlamentarni višestranački sistem treba odbaciti jer je nepovratno korumpiran.

Godine 1924, objavio je "Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916 - 1918)".

Četiri godine potom publikuje "Šta sam video i proživeo u velikim danima, saopštenja jednog prijatelja iz teških vremena".

Do kraja života boravio je nevelikoj kući koju je izgradio u autentičnom stilu tada karakterističnom za naša ravničarska sela, na Senjaku. Nazvao ju je "Dobro polje".

Umro je 8. avgusta 1929, posle oštre svađe s bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem, prvim komšijom, koji ga je izgleda i opsovao. Usledila je moždana kap. Imao je tada 54 godine.

U skladu s ličnom željom, njegovo srce je nakon smrti smešteno u urnu i uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakčalanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...