Izvor: Blic, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na bunaru Nikole žandara
Na bunaru Nikole žandara
KRAGUJEVAC - Malo je ko u kragujevačkoj varoši ostavio trag kao što je to učinio vrsni srpski pesnik i učitelj, a još poznatiji slikar, Đura Jakšić. Kao veliki umetnik i neprevaziđeni boem, Đura je u Kragujevcu i u okolnim selima ostavio mnoga svoja dela. Pod lipama seoske škole u Sabanti, gde je učiteljovao, nastala pesma 'Na liparu'. U eparhiji se i danas čuva jedna od umetnički najvrednijih ikona koju je on uradio. Ali, prepričavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se i čudnovate anegdote o ovom umetniku.
Zna se da je Đura Jakšić davne 1863. godine radio kao učitelj crtanja u čuvenoj kragujevačkoj Gimnaziji. Od njega se imalo mnogo naučiti jer je bilo dobar učitelj crtanja, ali je istovremeno pokazivao i loš primer mladeži. Mnogo je pio, a tada je često pravio neviđene ujdurme i svađe. Zato je bez prestanka bio pod budnim okom žandara, od kojih je pokušavao, kako je god mogao, da se sakrije kada je bio u 'lošem izdanju'.
Kada se jednog jutra, iz kafane zaputio pravo na posao, stao je kraj nekog bunara da ugasi 'požar' hladnom vodom. Onako vickast, dok je gasio žeđ, sam sebe naglas prekori:
- E moj Đuro, dokle si doguro!
Sa doksata kuće vlasnika bunara ču i odgovor:
- Do bunara Nikole Džandara!
Jednom je, kako je zabeležio poznati kragujevački karikaturista Mića Miloradović, u kafani 'Tri šešira' Đura Jakšić sedeo sa šeretom i starim prijateljem Dragomirom Brzakom. Sedeli su za različitim stolovima, a gazda im, pošto beše Uskrs, posla po kelneru po nekoliko farbanih jaja. Tada Brzak, da zbije šalu, posla Đuri jedno jaje na kome napisa: 'Stihoklepcu, što je svakom mrzak, mućak jaje, mućku daje.'
Kada je primio poklon, pesnik odmah uze pero i smesta odgovori sličnom pošiljkom:
'Vitka slamo, Klaso štura!
Otkud deli koji prosi
I zar ćuran jaja nosi?'
Đura
U svom boemskom stilu Đura Jakšić je, po ko zna koji put, pobedio noć i dočekao jutro u nekoj od kragujevačkih kafana. Pošto se rastao s pajtašima, pošao je u stan, ali nasred ulice mu pripade muka. Vrenje većih količina popijenog vina, njegovog omiljenog pića, učinilo je svoje, pa Đuri poput lavine, krete na usno grotlo...
Baš tada se, iz suprotnog pravca, gazeći sitnim korakom po kaldrmi pojavi viđena gradska dama i zaprepašćeno viknu:
- Ju, gospodine, ala ste vi pijani!
Đura ju je, kažu, pogledao ispod oka, i otkresao:
- Ju, znate li vi koliko ste ružni?! Do sutra će moje pijanstvo proći, a vaša lepota nikada neće doći!
Nebojša Radišić
