Izvor: B92, 16.Feb.2019, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Na albansku platformu odgovorio bih srpskom"
Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je da albansko pitanje koje realno postoji na čitavom Balkanu nije rešeno.
On je dodao da nije rešeno ni srpsko pitanje, posebno posle raspada velike države Jugoslavije.
Na platformu Pritine za dijalog s Beogradom, koja ne prua anse za kompromis, odgovorio bih srpskom platformom, istakao je za RTS Pavlović, ocenivši da je albanska platforma jedan vid ultimatuma.
Na Dan dravnosti Srbije, predsednik je Sretenjskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ordenjem odlikovao 60 zaslunih pojedinaca i institucija, a za zasluge u oblasti istorijskih nauka Srebrnom medaljom odlikovan je Institut za savremenu istoriju, a priznanje je primio njegov direktor Momčilo Pavlović.
Kruna njegovog rada je knjiga "Hronologija Kosova, Vek vanih dogadaja 1912 - 2012".
Pavlović je rekao da istorija ne menja sadanjost, ali istorijsko iskustvo pomae da se simuliraju neka reenja koja su u istoriji već poznata.
Prema njegovim rečima, istorijsko iskustvo govori da bi se na velikoj međunarodnoj konferencija ta dva pitanja mogla staviti na dnevni red.
On smatra da bi 2019. godina bila godina kompromisa, koji je, kako kaže, uzajamno popuštanje i uzajamna saglasnost - ne mogu svi da dobiju sve i da drugi izgube sve.
"Tačke susretanja albanskog i srpskog problema na ovom prostoru su na primer, i jedni i drugi tee EU. Pa zar Evropa koja eli da nam stvarno pomogne ne integrie ođednom sav taj baga na čitavom prostoru bive Jugoslavije u EU, pa da onda diktira standarde, nema granica nema kvazi carina, blokada", rekao je Pavlović.
Velika međunarodna konferencija je iskustvo, posebno iz 19. veka, jer posle velikih sukoba, svakog sukoba mora da postoje mirovni pregovori i reenje, kae istoričar.
"Stvorena je realnost na terenu koja primorava srpsko rukovodstvo da prizna tu realnost", rekao je Pavlović.
Govoreći o tome da li je realnost razgraničenje, on je rekao da u jednom trenutku, moda da, ali samo celovito razgraničenje, celovite revizije granica na čitavom prostoru, ali to je poslednje reenje kojem treba pribegavati.
"U svim analizama se govori da Srbi i Bonjaci ne mogu da ive zajedno, da Srbi i Albanci ne mogu da ive zajedno, a izvodi se zaključak da opet moraju da ive zajedno, pa onda razgraničite ih ali pod jednakim uslovima, a ne stvorenim realnim stanjem", rekao je Pavlović.
U ovom slučaju Srbija ne moe da pristane na razgraničenje sa samom sobom, ona moe da otkine deo teritorije i u istoriji imate nekoliko najava, ali se retko deava da jedna drava otkine deo svog tela, ističe Pavlović.
Pavlović je istakao vanost Dana dravnosti Srbije, navodeći da je Sretenje 1804. i 1835. u osnovi srpske dravnosti i moderne srpske drave.
"Da nije bilo Sretenja 1804. i 1835. odnosno Ustava, koji je nakalemljen na jednu vazalnu dravu, ne bi bilo ni borbe za slobodu. Posle 74 godine Srbija je dobila nezavisnost i od tada gradi svoju dravnost", dodao je on.
"Problem je u tome to je svoju dravnost ugrađivala u iri okvir, jugoslovenski, i to iskustvo jugoslovensko je porazno. Ovaj praznik jo nije utemeljen u narodu, narod vie zna o medvedu i narodnim običajima nego o istorijskim činjenicama", rekao je Pavlović.
Ovo je najveći dan, ogledalo drutva, rekao je Pavlović, koji je istakao da treba sistematski krenuti od kolskog sitema, preko medija, pa do dravnih počasti - da sve počinje i da se sve zavrava sa Sretenjem.
"Sretenjski ustav je na srpsko autoritarno drutvo, samovolju kneza, nakalemio najbolje u Evropi posle Francuske revolucije - slobodu, podelu vlasti, ogranicenje samovolje i, na kraju krajeva, ukinuli smo feudalizam. Srbija je bila zemlja sitnog poseda i seoske sirotinje", zaključio je Pavlović za RTS.
