Izvor: B92, 18.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Sarajevo avio-bombama
Hag -- Norveški posmatrač UN potvrdio navode tužilaštva o "obogaćenom" granatiranju Sarajeva modifikovanim avio-bombama.
To se događalo nakon što je komandu nad Sarajevsko-romanijskim korpusom preuzeo general Dragomir Milošević. Optužba tvrdi da je general Dragomir Milošević od avgusta 1994. godine kada je od Stanislava Galića preuzeo komandovanje Sarajevsko-romanijskim korpusom, ne samo nastavio kampanju granatiranja civilnih ciljeva u gradu već je i "razradio i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obogatio" uvođenjem modifikovanih avio-bombi.
Jedan od svedoka delovanja ovog veoma razornog i neselektivnog oružja je norveški major Torbjorn/Thorbjorn Overgard čiji se boravak u posmatračkoj misiji UN u sarajevskom naselju Hrasnica - od kraja oktobra 1994. do novembra naredne godine – gotovo podudara sa periodom koji pokriva optužnica protiv generala Miloševića.
Svedok je opisao incident od 7. aprila 1995. godine kada su jednom modifikovanom avio-bombom pogođene civilne kuće nedaleko od štaba posmatrača UN u kojem je on bio smešten. Bomba je potpuno uništila jednu kuću, a okolne u prečniku od nekoliko stotina metara oštetila. Norveški major kaže da je video "jednu ili dve noge koje su virile iz ruševina". Siguran je da se nije radilo o promašaju ili takozvanoj kolateralnoj šteti, jer je jedini vojni objekat Armije BiH u Hrasnici bio udaljen kilometar od mesta udara. Osim toga, kao iskusni oficir vazduhoplovstva, Overgard kaže da je apsolutno nemoguće kontrolisati i navoditi let avionske bombe, naročito ako je, kao ova, ispaljena na "alternativan način" sa kamiona i uz prikačenih šest nosećih raketa, takozvanih "motor-bombi".
Zanimljivo je da je u uvodnoj reči tužilac prezentovao naređenje generala Miloševića od 6. aprila 1995. godine kojim se pešadijskoj brigadi u Ilidži nalaže da odmah pripremi lanser sa avio-bombom i izabere "najunosniji cilj u Hrasnici", na kojem će izazvati "najveće ljudske i materijalne žrtve." Naređenje je, očito, izvršeno već sledećeg dana, a o njemu će, svakako, još biti reči u dokaznom postupku optužbe.
Norveški major je tokom boravka u Sarajevu zajedno sa kolegama iz UN radio uviđaje posle mnogih snajperskih i artiljerijskih napada na civile. Kaže da su se takvi napadi prvih meseci njegovog boravka u gradu dešavali svakodnevno, a kasnije nešto ređe, mada i dalje "vrlo, vrlo često".
Tvrdi da je bilo lako utvrditi odakle su civili gađani. Kada se radilo o ubistvima i ranjavanjima snajperom, on i drugi posmatrači UN su nastojali da odrede položaj tela i prema ulaznoj i izlaznoj rani utvrde odakle je hitac ispaljen, a u slučajevima granatiranja položaj artiljerijskih oruđa su utvrđivali na osnovu položaja repa projektila, kratera i pravca u kojem bi se raspršili šrapneli. Norveški major je bez dvoumljenja rekao da su svi snajperski i artiljerijski napadi na civile u Hrasnici došli sa položaja bosanskih Srba na Igmanu. Naveo je primer ubistva jedne 17-godišnje devojke snajperskim metkom ispaljenim sa položaja Vojske Republike Srpske.
Današnji sudski dan trajao je neuobičajeno kratko, jer je zbog nevremena u Holandiji službenicima Tribunala dozvoljeno da ranije napuste posao, kako bi što pre stigli svojim kućama.
